EKSKLUZIVNI INTERVJU Dragan Šainović Šaja – ZAVET U AMANET

Harmonikaš, kompozitor i vlasnik muzičkog studija, Dragan Šainović Šaja, je već decenijama kreator naše muzičke scene. Sarađujući sa gotovo svim pjevačkim imenima, ostavio je svoj potpis na stotinama kompozicija, aranžmana i producentskih radova. Pjesma “Zavet u amanet” koja je na poslednjem Saboru narodne muzike osvojila prvu nagradu za kompoziciju je samo djelić stvaralaštva Šaje i njegovih saradnika. Rado se odazvao pozivu za ovaj intervju, potvrđujući još jednom staru istinu da je sa istinskim profesionalcima lako sarađivati.

Ja sam rodom iz jednog malog sela u okolini Šapca, zove se Ševarice, to je nekih 15 kilometara udaljenostiod Šapca. Tu sam odrastao. Obzirom da potičem iz muzičke porodice, moj pokojni deda je svirao frulu i tamburu u to vreme, a ćale mi je bio poznati muzičar, harmonikaš i odlično je pevao tada u našem kraju u Mačvi, samim tim se očekivalo od mene i burazera da krenemo njihovim stopama. Ja ispočetka možda i nisam pokazivao neku preteranu zainteresovanost da se bavim time jer sam kao i sva deca bio opsednut fudbalom i košarkom, koju sam čak i trenirao. Ali, prvo je brat koji je mlađi od mene 4 godine počeo da svira harmoniku, a onda sam i ja pokazao volju i želju da sviram i ispostavilo se kasnije da sam ja bio veći talenat za harmoniku s obzirom da mi je brat prešao da svira bubnjeve. Mi smo počeli da sviramo zajedno ‘83-‘84. godine. Naš otac nas je slao u Mrčajevce kod velikog majstora harmonike Dragana Aleksića, gde smo i stanovali i provodili po čitavo leto učeći harmoniku. ‘90-e godine po povratku iz vojske ljudi su me sve više počeli zvati na nastupe, bio sam već formiran i cenjen harmonikaš. Moram istaći i izraziti večnu zahvalnost mom pokojnom ocuda me ne sputava u tome i da ne insistira da sviram samo sa njegovim orkestrom već me je pustio da sam gradim svoj životni put. Moj brat i dan danas svira bubnjeve sa svim velikim imenima naše muzike, trenutno radi sa Nedom Ukraden i  u orkestru Mega Mix bend.  Posle toga počinje ludilo (smeh)…

Vaši počeci bavljenja muzikom?

Na ovo pitanje sam već donekle odgovorio u prvom odgovoru. Dodao bih to da sam svirao u Šapcu neke gradske svirke sa par orkestara i počeo sam da idem malo dalje…Neka prva ozbiljnija svirka van Šapca je bila na crnogorskom primorju sa Bobanom Zdravkovićem u trajanju od mesec dana.Tada upoznajem mnogo drugih pevača, muzičara i vlasnika restorana, počinjem da širim tu neku svoju poslovnu priču. ‘92.godine odlazim u Nemačku,( Frankfurt, Minhen, Ofenbah), gde sa Radetom Lackovićem provodim dve godine svirajući i nastupajući svako veče. Potom se vraćam, ali u Novi Sad gde sa orkestrom koji sam osnovao provodim nepune četiri godine svirajući sa momcima, odličnim muzičarima i sa skoro svim pevačima narodne muzike, Stojom npr.koja je tada tek počinjala. Posle toga sam dobio poziv sa orkestrom Raspućin, tu smo napravili jednu odličnu ekipu i snimili onaj čuveni album Zec voli kupus, koji smo izdali za ZaM. Onda kreće opšti haos, ludilo i sviranja i nastupi bukvalno širom sveta.

Devedeset i sedme godine sam se oženio i prešao da živim u Beograd i našao se, tako da kažem, na jednoj prekretnici, da li da, obzirom da imam troje dece nastavim da se bavim muzikom što bi značilo detinjstvo kao moje. Otac mi je bio non-stop na svirkama i tezgama. Ja sam se odlučio da malo povučem ručnu i da ne idem toliko da tezgarim i budem odsutan od kuće . Međutim, pošto ništa drugo ja ne znam da radim osim muzike ja sam počeo da se bavim studijskim delom posla, za koji sam doduše i ranije pokazvao zainteresovanost, još od ‘94.-‘95. kad sam se preselio u Novi Sad. Zajedno sa prijateljem iz Novog Sada otvaram studio u Beogradu i evo već dvadesetak godina traje taj studijski deo posla. Što se tiče saradnika, pevača, lakše bi mi bilo da kažem s kim do sada nisam radio (smeh). Zaista ima jedan jako veliki broj i pevača i saradnika. Prvi zvaničan album i hit iz mog studija je bila pesma Bože Nikolića, Ikona, zatim Lažem sebe da mogu bez tebe…

Posle toga su se ređala mnoga velika imena, Saša Matić, Stoja, Aleksandar Aca Ilić, Vera Matović, Jelena Broćić, Igor Lugonjić, Nenad Manojlović… mnogi pevači iz Bosne kao Nihad Kantić Šike, nekoliko albuma, Faruk Duran iz Zvezda Granda, Ajsela….Tu je i grupa Bonami..preskočiću nekog sigurno a to ne želim, isto tako nikog ne bih posebno izdvajao, jer svi su mi dragi i veliki su profesionalci. 2008. snimam svoj prvi album sa instrumentalnom muzikom, pola albuma su bila kola, a pola instrumentalna muzika. Što se tiče ostalih saradnika, sarađujem bukvalno sa svima, tekstopiscima, mojjim kolegama kompozitorima, aranžerima…Ja itekako volim da uradim neku dobru kompoziciju kada dobijem dobar tekst i zaista uživam u studijskom radu.

Imam dosta nagrada…Festivale manje više izbegavam iz raznoraznih razloga. Više volim da budem recimo u žiriju nego da se takmičim, zato što znam kako i šta se kod nas sve radi. Iz tog razloga onda više da budem u žiriju i navedem sve to na jedan pravi put ne bi li sve to bilo fer i pošteno koliko je moguće mada je u naše vreme sve to teško.Bio sam i predsjednik žirija. Učestvovao sam tri puta na festivalima kao učesnik i ispostavilo se da sam sva tri puta pobedio (smeh), znači ne smem da učestvujem, jer ako učestvujem pobedim. Šala, naravno….Jednom je na festivalu Moravski biseri s mojom pesmom pobedila Vera Matović, drugi put takođe na Moravskim biserima moja pesma je odnela prvu nagradu za aranžman i evo sada na Saboru narodne muzike, a to je najveći festival kod nas u državi, osvojio sam prvu nagradu za kompoziciju Zavet u amanet koju je pevao Nenad Manojlović, a tekst napisao Dragan Živanović Žile. Dobio sam veliki broj priznanja i diploma sa raznih manifestacija širom naše zemlje.

Da vlasnik sam studija, tu se radi bukvalno sve što se tiče studijskog rada, aranžmani, instrumentalna muzika, kaveri, kompozicije i reklame za džinglove…..Možda slabije trenutno radim tezge, jednostavno zbog toga što dosta posla imam u studiju, ali pošto sam ja po difoltu muzičar, volim to, volim taj neposredni kontakt sa ljudima i odazovem se rado pozivu mog druga Pavla Dejanića koji je bio finalista Pinkovih zvezda kada je Ivan Kurtić pobedio. Sa njegovim orkestrom često sviram.

Sad 21.07. idem za Ameriku da isproduciram dve pesme koje sam tamo prodao, o tome će se čuti. Idem u Čikago, Klivlend i Las Vegas. Takođe ću i da obiđem svoja tri sjajna učenika harmonike, kojima držim časove harmonike on-line. Jako me raduje i ispunjava taj rad sa mojim učenicima, ima ih još i svi su sjajni.

Mladi ljudi vole da uče svirati harmoniku i to je ono što me zaista ispunjava, a koliko vidim i njih, rezultati su nam odlični.

Recite nam još nešto o sebi, privatno…

U Beogradu živim zadnje 24 godine, sa porodicom. Imam troje zlatne dece. Bavim se muzikom i samo muzikom. Volim da uđem u kuhinju i spremim neki kvalitetan ručak to mi je neki relax. Što se tiče hobija, to mi je sedenje sa društvom, praćenje fudbala , malo kladionica, malo igranje pikada tu kod nas u klubu na Vračaru. Obzirom da ne volim da pijem, antialkoholičar sam onda pijem te limunade, sokove, zezamo se, uživamo, opušteno skroz i volim da putujem sa porodicom. Gledamo kad god imamo slobodno vreme da negde otputujemo i da se malo odmorimo.

Što se tiče planova za budućnost, ništa spektakularno ne planiramo, već što se tiče posla nastavljamo dalje punom parom. Dakle, da nastavim u istom ritmu u kome sam do sada radio, obzirom da sam sebi podigao lestvicu jako visoko sa ovom pesmom Zavet u amanet. Planovi su mi da održim taj nivo kvalitetne pesme koje ću da pravim i ubuduće i da nastavim tim istim putem. Samo da pokušamo da prebrodimo sve ove nedaće i probleme koji su nas sve zajedno snašli. Takođe i da klince, zajedno sa svojom suprugom izvedem na pravi put, da postanu dobri i pošteni ljudi, za sve drugo ćemo lako.

Što se tiče poruke za čitaoce vašeg portala, jedan veliki, veliki, najveći pozdrav od mene iz Beograda. Pozdravljam sve vas u Australiji i sve ljude širom sveta, sve dobre ljude nebitno koje su boje kože, koje vere i nacije. Bog vam dao zdravlja, da ste mi živi i zdravi, budite dobri i pošteni nadasve, sve drugo ćemo lako. Ne mogu nam ni političari ni bilo koja nedaća koja nas zadesi ništa, ako smo zajedno i ako smo svi dobrog raspoloženja, pozitivne energije i bez trunke mržnje u očima. Blago nama, možemo svi zajedno mnogo toga da uradimo, samo ako smo živi i zdravi.

Poštovani Šaja, ja Vam se u ime redakcije i svoje ime još jednom zahvaljujem na razgovoru i Vama i Vašoj porodici želim svako dobro u budućem životu i radu, da nas još mnogo puta obradujete i darujete sa hitovima iz Vašeg srca i studija i da se svi zajedno što češće veselimo uz muziku.

Nataša Glamočanin