U svojoj dugogodišnjoj novinarskoj karijeri, susretao sam razne ličnosti. Najviše onih sa estrade. Svaka ta ličnost je na mene ostavljala nekakav utisak, neko manje neko više, neko slab a neko jak.
Ličnost koja me je impresionirala manirima i smirenošću, svakako je pokojni, legendarni pevač Milan Babić. On je u prvoj polovini 90-tih gostovao u Australiji. U Melburnu je nastupao na dočeku Nove godine i zar uopšte treba reći da je oduševio sve. A imao je i fenomenalnu pratnju vrsnih muzičara kakvi su bili Berko Dimitrijević, Milutin Ćirić Ćira, Milorad Stanković Šiško.
U pauzama između nastupa vikendom, imao sam retku čast da se privatno družim sa tim velikanom mikrofona. Fotka u prilogu je nastala u jednoj piceriji na čuvenoj Lygon St. u melburnškom naselju Carlton. Tada sam ga i intervjuisao za Srpski glas čiji sam bio urednik i, na licu mesta se uverio koiko je to veliki čovek, umetnik, gospodin bio, a iznad svega, sasvim jednostavan i prizeman.
Vi ste u razgovoru sa Babićem mogli imati utisak kao da razgovarate i družite se sa sebi ravnim, a ne da je u pitanju vlasnik velikih i nezaboravnih hitova, kao što su: Šana, Baš mi se ne da, Adresa srca, Neveni, Ako me ostaviš…
Nažalost, ostavio nas je, prerano za jednog umetnika, 2009. u 66-oj godini života. Neka mu je večna slava, a za naše čitaoce, evo njegovog vanvremenskog hita „Baš mi se ne da“:
Rade BERAK
