„Mrak, mrak, pao mi na oči…“ pevao je legendarni Džej Ramadanovski u jednom od svojih čuvenih hitova. Nažalost, kako je život surov, taj večni mrak, juče je i bukvalno sklopio njegove oči.
Urbana a ne samo pevačka legenda koja se iznenada pojavila na sceni, krajem 80-tih, a istinsku slavu doživela 90-tih i sve nas bacila na kolena, u tri decenije karijere, lansiraće besmrtne hitove. Da spomenem samo neke (redosled nije važan): Zar ja da ti brišem suze, Ljubio sam, nisam znao, Jedan dva, Ko se s nama druži, Blago onom ko rano poludi, Rađaj sinove, Sa moje tačke gledišta, Upalite za mnom sveće, Na ivici pakla, Oprosti majko, Zato, Ludo vino, Vozi, vozi…
Sve njegove pesme koje će ostati besmrtne, na neki način, njegova su biografija. On se sam u njima pronalazio, što će reći da ga, bez obzira na veliku slavu, život ni sličajno nije mazio.
Imao sam čast da ga lično sretnem par puta. Večito nasmejan i spreman za šalu, odavao je utisak klasičnog beogradskog mangupa koji se ne postaje, nego se bukvalno rađa. Posetio sam i njegov restoran 2003. u njegovom “carstvu” zvanom Dorćol, ali njega tada nije bilo tamo – bio je na nekoj turneji. Zatekao sam samo njegovog kolegu i brata, kako ga je sam oslovljavao, takođe danas u Carstvu nebeskom, Sinana Sakića. Ipak, sreli smo se u Terasi na Kalemegdanu. Pričali smo o svemu, najmanje o muzici… bio sam obučen u dres Partizana, a on će: “Ti to nas, cigane, provociraš i z…….š”?! Naravno, u šaljivom tonu.
Nastup u Melburnu, 10. oktobra 2015.
Drugi put i, nažalost, poslednji, sreo sam ga u “Adrenalinu” u Melburnu, oktobra 2015. Ovoga puta malo “zadebljao” i u separeu gde je uzeo kratku pauzu kaže: “Znaš, druže, nije mi više dobro”. Nismo ulazili u detalje. Dao mi je da se slikam sa njegovim šeširom koji je uvek nosio i bio mu amajlija…
Dao mi je njegov šešir za slikanje
Opaka bolest ga je zaustavila na putu zamišljenih želja i planova. Doduše, kao da je slutio kraj koji je pre par nedelja gostujući u emisiji “Balkanskom ulicom” kod Vesne Dedić i sam najavio… Ipak, nije se dao i ponašao se kao da je zdrav kao dren.
Takvi ljudi nikada ne umiru. Njegove pesme i nasmejan lik ostaće da žive zauvek.
Juče je napustio svoj voljeni Dorćol i otputovao belim kočijama put Rajskih Vrata. Verovatno je požurio jer, imao je svega 56 godina. Bio je tek na pola puta. U toj Nebeskoj Kafani, srešće mnoge drage likove sa kojima se družio i lumpovao, a mnogi će mu se kasnije pridružiti. Pa da skupa zapevaju njegov hit “Ko se s nama druži”. Takav je život, takva je sudbina.
Ispraćam ga kao legendu čije sam pesme uvek voleo i uvek ću voleti, sa njegovim hitom “Upalite za mnom sveće”.
U ime redakcije Portala “Svet Australia”, neka mu je Vječnaja Pamjat. Amin!
Rade BERAK
