GORDANA GOCA SU, pesnikinja i tekstopisac i, naravno, estradna umetnica, napisala je status koji je toliko istinit i realan da mu je teško odoleti a koji, u isto vreme, opominje da pazimo šta radimo i da se dozovemo pameti. Njen FB status prenosimo u celini, čak i bez lektire i, iskreno se nadamo, da će mnogi izvući pouke:
Toliki broj prijatelja, slova, sličica ljubavi i dopadanja a nigde reči, nigde glasa, priče, pesme.
Obavila nas je mrežu iluzija.
Oni koji imaju najveći broj ljudi na list svoje stranice su zapravo najusamljeniji jer pored sebe nemaju nikoga.
Oni koji se reklamiraju na stranici, njih drugi ne interesuju ukoliko nemaju korist. Lovci na slavu.
Svi mi to sve znamo a mnogi neće ni da znaju ni da priznaju.
Prijateljstva na daljinski kao i sve drugo.
Danas se iznenadih kada me neko upita kako sam, kakvo mi je zdravlje, šta radim i kako se osećam, da li mi je teško što idem ili se radujem.
Dugo me niko ništa nije pitao pa se upitah gde su moji prijatelji, bliži i dalji, osim par, njima čast i hvala.
Trebamo se nekada zapitati i osvrnuti gde smo, s kim smo, ko nam je bitan i kome smo bitni, šta želimo, šta očekujemo od sebe i drugih, da li zaista drugi uživaju u našim postavkama ili pak koga je briga kako živimo.
Da li se raduju ili lajkuju, da li od srca ili istinski?
Kome otvaramo dušu i otkrivamo našu golotinju?
Razmislih pa odlučih da napišem da i drugi razmisle, iako znam da je to besmisleno a možda i nije. Sami ćete zaključiti i opet svako za sebe.
Rekoh sebi ovako: (ali ko je neposlušan on ni sebe ne čuje):
Više ne tražim one koji me ne traže, ne zovem one koji mene ne zovu, ne pitam za one koji ne pitaju za mene, ne pitam ih kako su, ne volim postavke onih koji nikada na moju stranicu ne zavire, ni od koga ništa ne očekujem niti ko od mene treba šta da očekuje.
Neću se javiti ni onima koji se brinu za mene zbog svoje koristi.
Svako zna gde mu je mesto pa bez ljutnje kada neko padne sa liste FB prijatelja, jer mi nije bitan broj niti špijuni, nego iskreni ljudi, prijatelji, poznanici, saradnici.
Nekada se čovek oseća tužan, neki nam ljudi nedostaju a oni na nas i ne misle ili nam se čini, ali kako god bilo, više ne tražim milostinju prijateljstva jer za sve je potrebno dvoje.
Ja sama sebi jesam najbolji prijatelj a ne moram se u sebe kleti pa posle zaboraviti kao tamo neki.
Koliko zaista imamo prijatelja a koji su od njih pravi.
Da li oni koji se kunu pa ćute ili oni koji ćute a uvek su tu kada treba i osećaju kada smo potrebni jedni drugima.
Možda mislite da mi ne trebate ali niste svesni koliko jedna prava reč može pružiti podršku i snagu ali ne ako treba da molim i uvek se prva javim.
Više se ne javljam onima koji mene lako zaborave ili me se sete samo kad im trebam.
Svi smo po nekad takvi ali nismo prema svima.
Nekada tako treba ali prijatelji nisu tu zbog koristi nego iz božanstvene ljubavi koja spaja svet i slične duše.
Gde su moje slične i srodne duše?!
Hvala onima koji su uz mene, koji me bodre i žele sreću u svemu, i ja volim vas ❤
Goca Su
Za kraj, jedna njena interpretacija:
