Nebojša Malenović koga u javnosti više poznajemo po imenu MEDEKS, istinski je muzički vunderking. Odnosno, frajer, kako bismo prosto rekli. Ima za to mnogo šlifa, ali ipak mi se čini da ga ne koristi, to jest, ne koristi ga u onoj meri koliko bi trebalo. Iznad svega, on je drugarčina. Nije neko ko će vas odbiti da sa vama popije koju pri čemu će naravno i on platiti. Voli viceve, ali kad mu, kako se ono kaže, dođe žuta minuta, onda sve sipa kao iz rukava, bez pardona. Otvoreno i direktno! A, hvala Bogu, kao vrhunski muzičar, ima za to debelo pokriće.
Medeks je boemski tip. To sve njegove kolege znaju. Znaju da je i magnet za žene ali to je opet neki njegov recept koji je „patentirao“ u sebi i nije spreman da ga deli.
MEDEKS SA NAŠIM UREDNIKOM NA “SRETENJSKOM VAŠARU” U MELBURNU
Svaki susret sa njim je pravi mali doživljaj. Poslednji put smo se sreli prošle godine na Sretenjskom vašaru u Melburnu i siti se ispričali. Bez obzira što je njegovo prebivalište hiljadu kilometara udesno, to jest u Sidneju, zahvaljujući čudima današnje digitalne tehnologije, u stalnom smo kontaktu. Tako je nastao i ovaj intervju koji sledi.
O sebi će reći sledeće:
“Pravo ime mi je Malenović Nebojša. Nadimak Medeks dobio sam u nižoj muzičkoj školi od mog nastavnika harmonike Dragana Vujčića. Rođen sam u Ćupriji jer su se moji roditelji zatekli blizu ćuprijske bolnice inače sam iz Jagodine. Tu sam zavrsio nižu muzičku školu, a srednju muzičku u Kragujevcu. Od instrumenata sviram harmoniku što mi je i primarni instrument a takođe sviram klavir i bas gitaru”.
Kada si došao u Australiju i kojim povodom?
U Australiju sam stigao u januaru 2001, a razlog… eto tada sam se nadao da postoji nešto što se ispostavilo kasnije da to nije bilo to.
Kakvo si stanje na muzičkoj sceni zatekao?
U trenutku mog dolaska muzička scena nije baš bila za pohvalu, ali sam se vremenom navikao na realnost.
Kada i na koji način si se počeo ozbiljnije baviti muzikom ovde?
Odmah nakon dolaska počeo sam bukvalno drugi dan ozbiljno da sviram i u tom nekom novom početku pevali su Sneža Radojković, Savo Radović, i Mija “Medeno srce” I, hvala Bogu, do dana današnjeg i dalje ozbiljno sviram.
Sa kojim si sve orkestrima sarađivao, odnosno da li si osnivao neki svoj orkestar ili muzički bend i ko su bili njegovi članovi?
Što se tiče benda nekog ovde već sam rekao sa kim sam nekoliko godina radio a sve posle je bilo po pozivu.
Ako gledamo period pre mog dolaska u Australiju, spisak kolega sa kojima sam sarađivao je mnogo duži, a što se tiče estrade pre mog dolaska u AUS, svirao sam sa svima koji su vladali na estradi u to vreme, i hvala Bogu i dan danas sam prijatelj sa svima i naravno nastavio saradnju.
Poznat si po tome da izvodiš skoro svaku vrstu muzike. Ipak, mora da postoji ona koja ti je na neki način favorit?
Volim sve stilove u muzici i nemam neki stil koji volim manje ili više, doduše sve zavisi i od izvođača…
Da li osim sviranja i pevaš i šta ti je obično na repertoaru?
Sto se tiče pevanja nisam se nikada interesovao oko toga vise sam bio privrženiji harmonici, a sto se repertoara tice… pa sve je muzika.. nemam nesto odredjeno.
Kakav je tvoj odnos sa kolegama u Australiji, a pretpostavljam da imaš dosta kontakata I sa onima iz rodnog kraja? Kako funkcioniše komunikacija sa njima, ima li poslovne saradnje?
U Australiji sam generalno dobar sa svim kolegama mada to “kolega” ne znam baš kako da deklarišem, to je nekako teška reč za mene i mnogi je bespravno koriste, dok sa kolegama iz rodnog kraja održavam redovno kontakt još od mog dolaska ovde, i kada odem tamo kao kada nisam nikad ni odlazio iz Srbije.
Kako bi kao neko ko je kompetentan, ukratko opisao trenutnu muzičku scenu u Srbiji odnosno u Australiji?
Trenutna muzička situacija u Australiji – recimo da ima potencijala mnogo više nego kada sam tek došao ovde, jedino je problem što sada ima više muzičara nego posla.
Šta bi trebalo uraditi da se muzika, ovde mislim na interpretiranje i sviranje, podigne na veći nivo? Da li je to uopšte moguće?
Mislim dokle god se muzika bude posmatrala kao dodatni prihod od dizanja na neki veći nivo nema ništa. Odgovor na tvoje pitanje je mislim da nije moguće ali nije neizvodljivo.
Važiš kao neko ko nema dlake na jeziku i svakome kažeš svoj stav pa makar se i naljutio – kako u tom kontekstu komentarišeš sujetu koja se javlja i ispoljava kod dobrog broja tvojih kolega, a što smo nedavno u anketi našeg Portala, mogli jasno videti?
Rade, ja još nisam sreo inteligentnu osobu a da je sujetna…
Muzička scena sa prostora bivše YU, koji žive i rade u Australiji je čini mi se, ogromna. Ja sam ovih dana u novoj anketi, poslao pitanja na 80 adresa, a verovatno sam isto toliko preskočio zbog nemogućnosati da sa njima stupim u kontakt, ima li mesta za sve vas na muzičkoj sceni u Australiji ili bi trebali napraviti nekakvu selekciju?
Kada bi se pravila selekcija ko bi mogao da svira a ko ne, mnogi bi prodali instrumente.
Kakva je budućnost uopšte sve te muzike sa Balkana koja se izvodi na petom kontinentu?
Budućnost… Videćemo…
O tebi se privatno malo zna. Zna se da si “slamač” ženskih srca, da ne kriješ da voliš, kad se sretneš sa starim drugarima da se to i “zalije”. Možeš li nam reći nešto privatno o sebi?
Pa, Rade, kad bi se sve znalo o meni onda ne bi bilo privatno, ali mogu da kažem da postoji osoba kojoj ne želim da slomim srce, a druženja i zalivanja, hvala Bogu, biće uvek dok je pravih prijatelja.
Imaš li za kraj neku poruku kolegama odnosno našim čitaocima ili jednostavmno želiš nešto reći a da sam propustio da te pitam?
Za kraj, ne želim da poručim ništa, ali želim da posavetujem. Ljubomora, sujeta, laž, ogovaranje, krađa itd, itd. su veoma loše osobine kod ljudi, a najviše su izražene kod muzičara. Kada bi se muzičari poštovali na delima kao na rečima, biti muzičar bi ponovo imalo smisla…
Rade BERAK
