Rada Manojlović sve vreme posle praznika provodi u u rodnom Četerežu, gde se odmara. Njeno selo nalazi se na svega sat vremena vožnje od Beograda! Kada ode tamo, sve vreme provodi u kuči koju je sama podigla od višegodišnje zarade.
“Ne bunim se i ne žalim zbog posla, uvek sam bila veliki radnik, ali ne možeš uvek da budeš robot. Moraš nekada da predahneš kako bi se izdržali napori, mora da se dođe na domaću hranu”, kaže Rada dok pokazuje na stolu, koji je još uvek praznično ukrašen, da je gotov gulaš.
“Prespavala sam spremanje hrane, tata je za to zadužen, kao i maćeha. Zahtevno je skuvati gulaš, mora tu četiri sata vremena da se utroši na krčkanje, tako da, nažalost, ne kuvam često. Ne jedem mnogo, ali jedem sve. Kao vrabac i sporo jedem, dok svi završe ja ostanem još sat vremena za stolom. To je možda recept za ovakvu liniju”, priznaje Rada koja još uvek nije otvorila poklone, pa se pregršt poklona nalazi po kuhinjskoj radnoj površini i ispod jelke.
Rada priznaje da se navikla na veliki grad, te da joj u poslednje vreme nakon što se odmori postane dosadno u selu.
“Meni postoji linija koja seče prošli život i ovaj sada novi. Kada dođem u selo, posle tri dana hoću da iskočim iz svoje kože, bude mi dosadno jer je sve polako, sporo i za sve govore ‘ima vremena’. Za to vreme bih u Beogradu snimila tri emisije i stigla sa Košutnjaka u Šimanovce. Ubacila sam se u neki novi mehanizam gde samo žuriš i kasniš, tri kilometra u Beogradu prelaziš za pola sata, a ovde za dva minuta”, upoređuje Rada, koja je u prestonici još uvek podstanar, ali je zato u Četerežu sagradila dvospratnicu.