Folk zvezda Zlata Petrović priznala je da su je njeni kao maloletnicu od 17 godina udali za momka iz sela koga ona nije želela. Pevačica je otvorila dušu i nije mogla da zaustavi suze.
Zlata je počela redom, pa se prisetila prvog braka i prvog abortusa, koji niko nije hteo da obavi, te je jedva našla čoveka kojije pristao da je reši neželjene bebe.
“U selu se gledalo da li je devojka dobra, a onda roditelji gledaju gde je dobra i domaćinska kuća gde će da udome mezimicu. Nisu me pitali da li hoću ili neću. Oni su napravili dogovor, a da ja nisam ni videla momka. Nedelju dana pre toga su mi javili da će biti svadbe. Ja nemam pojma ko je dečko. On je bio neverovatno lep, ali ja idem srcem. Sve je bilo super, ali ljubav ne možeš da kupiš ili da narediš. Iako mi je majka govorila da ću ga vremenom zavoleti, to se nije desilo. Nisam ga zavolela. Onda sam zatrudnela. Bila sam u drugom stanju, ali sam samo plakala i molila majku da me vrati kući. Ja pobegnem kod tetke u Beograd da se spasem muka. Onda je majka rekla ili da me ponovo udaju ili da krenem da pevam. Niko nije želeo da prihvati to da jedna devojka od 17 godina abortira i našao se jedan čovek koji je to uradio na svoju ruku. Tada se to radilo naživo. Odmah sam posle abortusa sam otišla da pevam. Imala sam na sebi maksi haljinu. Dva sata je prošlo od abortusa. I kako pevam, kreće da mi teče mleko iz grudi, dve crte su se ocrtale od grudi nadole, kao pruge”, prisećala se Zlata kroz suze, a onda se prisetila još jednog detalja iz života koji je ostavio velike rane na njenom srcu.
Svog biološkog oca Mileta Crnogorca upoznala je tek u 20. godini.
“Dugo nisam znala ko mi je otac. Mnogo godina. Kada sam počela da odrastam, saznala sam da čovek kod kog živim nije moj otac. Na svu moju sreću, imala sam najboljeg očuha na svetu. Mama mnogo dugo nije htela pravu priču da mi ispriča. Imala sam potrebu da vidim ko je taj čovek. Svog pravog oca sam upoznala u 20. godini. Moja mama je Romkinja, a tata Crnogorac. I tada je bilo sramota oženiti se Cigankom. Nisu im dali da budu zajedno. Kada je saznao da ja postojim, pokušao je da dođe do mene, ali mama me je krila. Ja sam to kasnije saznala. Onda je on došao na Poselo 202, gde sam ja nastupala. Susreo me je i pitao: “Izvinite, kako se zove vaš otac?” Tada sam imala neku intuiciju da če on reći daje on moj otac. Pita me: Da li su ga možda zvali Mile Crnogorac? Tu mi je bilo sve jasno. Od toga dana nikada se više nismo razdvajali. On je imao sina mlađeg godinu dana od mene. Nakon toga smo bili složni i niko se nije prisećao bolnih dana. Niko se nije pitao zašto je sve ispalo kako je ispalo. Poštovala sam i maćehu i tatu”, završila je Zlata svoju bolnu priču.