O muzičko-bračnom paru koji je godinama u samom vrhu estrade, gotovo je sve rečeno i nema potrebe otkrivati toplu vodu. Ipak, Biljana Jevtić i Aleksandar Ilić su nešto posebno i to je ono čime se ne može pohvaliti veći broj umetnika koji imaju sličan status. Prizemni, bez skandala i preteranog eksponiranja, žive svoj život i traju kroz karijeru koja je tekla uzlaznom linijom i kada je dostigla sam vrh, tu je ostala. Čini mi se zauvek!
Sećam se vrlo dobro početaka Biljane Jevtić, prelepe devojke iz okoline Niša, koja je osim fantastičnog glasa, plenila i božanstvenim osmehom. Teško je bilo povertovati da je bilo ravnodušnog muškarca, pa i žena koji se nisu divili toj šatiranoj „Rod Stewart frizuri“.
Gospodarila je Jevtićka prostorima tadašnje Jugoslavije. Njeni posteri bili su omiljeni kod vojnika, studenata, u kancelarijama privatnika i državnih službenika. Prosto, bila je san snova usamljenih i romantičnih duša. A sve to je još više raspirivala atributima kojima ju je majka priroda debelo nagradila. Ipak, najviše anđeoskim glasom. Pesmom je sebi obezbedila status legende narodnog melosa, a uprkos tome ostala je normalna osoba koju bi svako poželeo imati u komšiluku.
Pesme poput: „Evo ti srce na dlanu“, „Proklet da je ovaj život“, „Plitak potok“, „Opasna je igra ta“, „Malo ja malo ti“, „Suzo jedina“, „Stariš a ne ostariš“, „Uđi mi u trag“, „Šta sam ti kriva živote“, „Ko iz kabla kiša lije“… su samo neke od stotine smeštene na 14 albuma. Nabrojati sve, trebalo bi dosta vremena i prostora a za to nema potrebe jer manje-više svi koji prate muziku i te kako znaju ko je Biljana Jevtić.
Svoj privatni život je strogo odvajala od profesije pa tako spada i u red retkih velikana estrade koju nisu pratili skandali. Svoj kućni, odnosno porodični mir pronašla je udajom za kolegu Aleksandra Acu Ilića i ove godine proslavljaju tri decenije zajedničke sreće koja im je podarila i sina Ivana koji, takođe ove godine puni 20 godina.
Aca Ilić, šmeker iz Gornjeg Milanovca je takođe veliko ime estrade. I njegova karijera je počela i kretala se uporedo sa Biljaninom što je rezultiralo sa 15 snimljenih albuma. Ogroman broj pesama su mu postali hitovi koji se rado izvode na veseljima, u kafanama i proslavama. Da spomenem samo neke: „Ciganka“, „Ne ne ne“, „Zašto idem u kafanu“, „Isplači se na grudima mojim“… ipak po mom skromnom mišljenju pesma „Nedaj se generacijo“ mu je lična karta koja je obeležila njegov muzički intermeco i uvela ga u krug besmrtnih.
Jedna zajednička turneja sa Biljanom, ispostaviće se kao sudbonosna pa će se njih dvoje zavoleti i ta ljubav, hvala Bogu, traje i dan-danas.
U Australiji su Bilja i Aca boravili više puta i uvek su ostavljali pozitivan utisak kod publike i običnih ljudi, kako muzičkim umećem tako i ljudskim osobinama. Imao sam čast upoznati ih lično početkom 2000-tih i gajim izuzetno poštovanje prema njima, kao ljudima i kao muzičarima.
Oko Nove godine nam dolaze opet i naša redakcija im želi puno uspeha na turneji. Po mom slobodnom izboru, objavljujem linkove po jedne od pesama Biljane Jevtić „Opasna je igra ta“ (https://www.youtube.com/watch?v=-QqjTgUTqkA) i Ace Ilića „Ne daj se generacijo“ (https://www.youtube.com/watch?v=tcCU2MOU5ZM).
Pratite naš Portal o detaljima njihove australijske turneje.
Rade BERAK
