- Čast mi je i zadovoljstvo što desetogodišnjicu svog stvaralaštva mogu da podelim sa vama i vašim čitaocima! Papir i olovka su moji provereni i odani prijatelji sa kojima delim tuge i radosti razočarenja, one skrivene misli i želje svoje nemire i nesanicu!
Milijana Božić iz Valjeva, cenjena je pesnikinja i tekstopisac ljubavne, rodoljubljive poezije i guslarica. Predsednik je udruženja muzičkih stvaralaca “Zlatna nota” koji okuplja tekstopisce, kompozitore vokalne soliste, instrumentaliste, producente i predstavnike medija!
Vezana za srpsku tradiciju i kulturu, poput molitve širi ljubav i veliku harmoniju za sve ljude sveta. Čitanje njenih stihova su pre svega doživljaj i iskustvo. Njena poezija deluje polako ali sigurno, ulazi pod kožu formirajući oazu ljubavi, snova i radosti! Dobitnica je mnogih nagrada, pehara, diploma i zahvalnica. Učestvovala je na mnogim festivalima! Sarađivala je sa velikim brojem pevača, kompozitora, muzičara… Nemoguće ih je sve nabrojati, izdvojićemo nekoliko imena a to su: Dragan Aleksandric, Mira Škorić, Vlada Teodosijevic, Milenko Živković, Vesna Rivas, Mišo Maunaga, Zorica Teodosijević, Nadica Jovanović i mnogi drugi.
Jedna je od organizatora mnogih kulturnih manifestacija vezanih za očuvanje tradicije i naše bogate kulturne baštine… našeg indentiteta. Intervju koji smo uradile pred nama je.
Dobar deo života posvetili ste pisanju poezije, kada ste zapravo napisali svoju prvu pesmu i kako se odvijala Vaša karijera pesnikinje
– Prvu pesmu napisala sam u sedmoj godini života očarana najlepšim godišnjim dobom – prolećem… Veliki broj pesama ostao je u rukopisu jer me je život trasirao u drugom pravcu pa je ljubav prema poeziji ostala u drugom planu. Čekala sam “neko svoje vreme.” To “neko vreme” je ipak došlo i ja sam u tom polju poslednjih deset godina mnogo radila. U tom periodu izdala sam svoju prvu zbirku pod nazivom “Vajat”, druga nosi naziv “Rukopis ljubavi.” Pre dve godine izdala sam i svoju prvu DVD knjigu “Na razboju vremena”.
Vaši stihovi oslikavaju veliku neraskidivu ljubav prema Srbiji i rodnom kraju, dajući čitaocima jednu celinu mira i spokoja poput cvetnih livada. Šta Vam u duhovnom smislu znači ta veza?
– Za sebe slobodno mogu reći da velikim delom svog stvaralaštva stojim na braniku tradicije. O tome svedoče i nazivi moje prve zbirke i istoimene prve snimljene pesme koja nosi naziv “Vajat”. Moja prva DVD knjiga “Na razboju vremena ” je satkana od verskih običaja, lirske poezije, rodoljubive poezije, duhovne poezije, a sve to u cilju očuvanja tradicije.
Nit ovog dela, prožeta je borbom za očuvanje pravih tradicionalnih i iskonskih vrednosti. To je moj pokušaj da savremenom čoveku zatrpanom svakodnevnim problemima današnjeg savremenog doba, približim nešto što je u njegovom korenu u njegovoj biti. Pokušala sam da napravim korak povratku srpskog čoveka u bit svoga postojanja! Knjiga je rađena dugo sa snimateljem i rediteljem Zoranom Nikolićem, svojim sopstvenim sredstvima kako mi autori kažemo “srcem i dušom”, nosi pečat autentičnosti, nastala iz naroda i podarena narodu!
Uključili ste i mlade naraštaje.
– Tako je, uključili smo mlade naraštaje da bi se novim generacijama prenela poruka kako bi već u tom dobu prihvatili nešto što je bitno za indetitet jednog čoveka, jednog naroda.
Nama u tuđini posvetili ste dve prekrasne pesme za Božićno jutro i za Vaskrs. Verujem da će našim čitaocima biti drago da im napišemo barem po strofu.
– Naravno sa velikim zadovoljstvom, evo strofe sa Božić:
Ja bih danas i to ne bih krila,
Položajnik Srbijo ti bila,
jer sam davno sa ognjišta tvoga,
u svet pošla sa verom u Boga!
Za Vaskrs deo pesme:
Uzalud je raskoš i lepota.
Srbija je vidik mog života,
parče neba iznad zavičaja,
ogledalo zemaljskoga raja!
Gde se vrata raja otvaraju,
gde se ljudi pokajati znaju,
tamo gde je vere i ljubavi ,
gde se Vaskrs sa bližnjima slavi!
Neka srpska domaćinstva su napuštena, otišli za boljim životom u gradove neki u inostranstvo. Poznato je da održavate manifestacije za oživljavanje srpskog sela. Recite nam nešto više o tome.
– Kroz neke manifestacije kao autori scenarija “Prva brazda” u Novom Selu kod Vrnjačke Banje pokušali smo da oživimo selo.
Toj manifestaciji sam posvetila stihove:
Usnulo selo moje ,
otvori kapije svoje,
oživi najlepše slike,
napoj putnike namernike.
Kosa ti pod šajkačom sedi,
na košulji pokrstica bledi.
vreme svojim bojama boji,
gajtan srmu na tvojoj čoji.
U svojim tekstovima na kojima su urađene melodije opevana je Srbija, Vojvođanske zore, Zlatibor, Jokina vrela, Ljubovija, Đavolja varoš, Dolina jorgovana, Ibar, Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji pa i Sarajevo.
Čestitam! Osvojili ste prvo mesto za tekst “Šarenica” na festivalu TV Melos u Vrnjačkoj Banji. Koje ste poneli utiske?
– Hvala veliko! Kruna mog stvaralaštva u borbi za očuvanje tradicije je prva nagrada na tom festivalu. Bio je sjajno organizovan, dobro posećen, posebno mi je drago što sam se videla sa mnogim prijateljima, kolegama i saradnicima.
Kako je izgledala Vaša saradnja sa Jelenom Kiš?
– “Duh Srbije kroz vekove” radila sam sa Jelenom Kiš u Matici iseljenika, drago mi je što sam je upoznala, takvu ženu je šteta ne upoznati.
Da li ste gostovali u inostranstvu?
– Bila sam jedan od autora dve emisije za radio “Mladost” u Švajcarskoj i tamo bila gost pomenutog radija na srpskom jeziku od strane glavne urednice gospođe Anđelke Krasojević. Na tom gostovanju u njihovom studiju nastali su stihovi koji su pretočeni u melodiju:
Ja sam došla da vas vidim,
da li moja braća pate,
da li vas je razrodila,
raskoš zemlje nepozate…
Koliko ste ovde braćo ,
svoga znoja ostavili,
da bi gnezdo zavičajno,
u belome svetu svili?
Takođe, bila sam učesnik na “Vidovdanskim danima culture” u Parizu. Svoje saradnike ne bih imenovala jer se uvek desi da nekoga zaboravim, a to nikako ne bih želela.
Sa čuvenim pevačem Nedeljkom Bilkićem
Imate li omiljeno vreme i mesto kada pišete stihove? U čemu nalazite inspiraciju?
– Pišem najčešće noću kada ostanem sama sa sobom i svojim mislima. Inspiracije nalazim najčešće iz života, premda me može inspirisati i neko lepo mesto.
Da li mate omiljenu pesnikinju i pesmu?
– Moja omiljena pesnikinja je Desanka Maksimović i njena pesma “Tajna”.
Koja je za Vas najlepša ljudska osobina ?
– Najlepša ljudska osobina je definitivno dobrota, lepota duše, sposobnost čoveka da voli i poštuje!
Milijana, hvala na razgovoru! Šta bi ste za kraj poručili našim čitaocima?
– Uz bezbroj pozdrava Vašim čtaocima poručujem: Volite nekog i neka voli vas jer ljubav je snaga i moć!
Slavica MOMAKOVIĆ
