Odličen povod da se sretneme so vrvni umetnici vo svojot fah beše održuvanjeto na Valandovskiot festival kade imavme prilika pred samoto natprevaruvanje vo eden spontan razgovor da porazgovarame so Maestro Sašo Livrinski koj voedno e del i od grupata “Akademci” koja nastapi vo natprevaruvačkata večer tokmu so negovata pesna “Ljubovata e magija”. Sekogaš koga razgovarame so Maestro Livrinski debatirame taka beše i ovoj pat:
Malku netipično e da se pravi intervju pred samiot nastap no dotolku pointeresno e da se čue što očekuvate večerva od vašeto pojavuvanje ovde ?
-“Imam edno generalno očekuvanje, spored ona što go slušnav dosega mislam deka selaktirani se dobri pesni ima raznolikost i za razlika od predhodnite godini koga počna taa nadolna linija na makedonskata muzika na festivalite ovoj pat ima odbrani pesni koi da rečeme imaat hitovski prizvuk, a toa e ona što ja krasi našata makedonska pesna”.
Kakov e stilot na godinešnata vaša natprevaruvačka pesna?
-“Našata odnosno mojata pesna (muzika i aranzman – Sašo Livrinski, teskt Zorica Zafirovska) go ima onoj moj prepoznatliv stil koj zaradi godinite na iskustvo i sakajќi na edno povisoko duhovno nivo lično da se izdignam go komponirav so posebno vnimanie koristejќi go i dosegašnoto znaenje vo komponiranjeto na nekoi hitovski refreni kako što e na primer kompozicijata “Biljana” taka da toa e toj stil, voedno go upotrebiv i moeto orkestarsko znaenje zošto greota e da ne se iskoristi ovoj golem i profesionalen orekestar što godinava gi prati izveduvačite”.
Važite za eden takanarečen “Makedonist” vo folklorot odnosno insistirate na instrumentite i folklornite elementi od tradicijata i makedonskata meloritmika. Svoevremeno bevte pobornik za da ne se koristat tugji melosi na Valandovskiot festival. Što mislite dali taka može da se napreduva vo muzikata?
-“Toa e malku široka tema za edna pogolema diskusija no ќe se obidam da go stesnam mojot odgovor za da pojasnam. Da, važam za “Makedonist” i mene mi e žal što toj termin se upotrebuva za čovek koj e roden vo Makedonija i za toa što e “čudno što e Makedonist” ?! Amerikanecot koga ќe se rodi e Amerikanist, Germanecot isto taka, a nie ušte vo 21 vek se borime so nacionalno osoznavanje što za mene e degutantna rabota zošto jas sum Makedonist od kako sum se rodil. Što znači si ja teram taa “šema” zatoa što taa mi e najbliska, zatoa što taa izvira od mene”.
Sepak ne slučajno se veli deka muzikata ne poznava granici i deka vo toj kontekst taa ima pravo na različni koncepti?
-” Se razbira kako i što kulturite ne poznavaat granici, samo što da upotrebam eden maalski zargon “fintata” e što vo svetskite kulturi pobeduvaat one kulturi koi što poteknuvaat od silni državi pa taka da navistina muzikata ne poznava granici, što ќe reče i amerikanskoto e nivno i amerikanskoto e naše?! Znači kako da se zavrtiš zadniot del od teloto ti e odpozadi, jas taka ne funkcioniram. Jas sakam da bidam konkurenten na svetskiot pazar so toa što ќe go nametnam moeto tamu, taka sme ednakvi, a poinaku nie sme vo edna inferiorna pozicija i velime deka muzikata nema granici osven što našata muzika ne gi premina makedonskite granici. Iako ova zvuči rigidno ne se misli bukvalno zošto taa gi premina granicite blagodarenie na taka da gi narečam “poslednite mohikanci” što ja prenesuvaat, no na tolkavo nivo kako što zapadno evropskata muzika go preplavi cel svet nie sme navistina marginalci vo odnos na preminuvanje na našata muzika nadvor od granicite. Taka da jas očekuvam ako nekogaš daj Bože vlezeme vo Evropska Unija i ni se zgolemat finansiskite možnosti pa ќe možeme poveќe da gi zapoznaeme od blisku amerikancite, dancite, fincite i vo toj moment ќe svatime deka jezzot kako vaijanta da se prestavime ni otpagja zatoa što sekoj vtor amerikanec go sviri podobro od nas i edinstveno nešto so koe što ќe možeme da se prestavime povtorno ostanuva našeto”.
Što očekuvaat “Akademci” večerva dali se nadevate vo ovaa konkurencija na nekoja nagrada?
-“Jas da vi kažam za prv pat ќe bidam neskromen zošto sekogaš sum bil skromen. Za žal mi se pokaža vo životot deka skromnosta iako e doblest ne e mnogu korisna. Jas mislam deka “Akademci” imaat najubava pesna na festivalot. Mislam deka pesnata e najubava, najhitovska, aranžerski izdržana onolku kolku što treba za takov tip na pesna. Na generalnata proba našiot pejač ja otpea fenomenalno, a insistiranjeto na samiot orkestar koj posaka da se vkluči vo refrenot so nas mi e ušte eden pokazatel deka pesnata e odlična. Jas koga studirav kompozicija mene profesor mi beše počinatiot Tomislav Zoografski koj ne upatuvaše velejќi ni deka ako sakame da znaeme dali toa što sme go napišale e dobro treba da gi prašame tie za koi neštoto sme go napišale. Ako tie što go svirat, go svirat so nekakva lesnotija i ako imaat nasmevki dodeka svirat kako i ovoj pokazatel deka sakaat da go pejat refrenot so nas mi pokaža deka toa e nekoja melodija koja što im ostavila vpečatok”.
Biljana KRNČESKA
