Makedonija od sekogaš možela da se pofali so pesnopojni grla koi se vistinski sinonim na ova podnebje… Ednostavno muzičkiot senzibilitet e sostaven del od celokupnata atmosvera sto vladee ovde i zatoa dobrite glasovi i pejači se doživuvaat nekako prirodno, a ne kako svoeviden fenomen… Ušte od vremeto na legendarniot Nikola Badev, pa Aleksandar Sarievski, Dragan Mijalkovski, Pero Hristov, Ibuš Ibraimovski, Efto Pupinovski, Goce Arnaudov, Vojo Stojanovski, Toše Proevski pa se do denešnite biserni grla na Naum Petreski, Mile Kuzmanovski, Duško Georgievski, Goran Kukič, Milovan Sekulovski, Blagoja Grujovski,Jordan Mitev, Dalibor Đošiќ i.t.n. makedonskata estrada važela za teren kade majstorijata na peenjeto odnosno vokalnata tehnika bila silno isprepletena so emotivnata senzitivnost koja site ovie pejači ja imale vo svojata interpretacija. Isto taka mora da im se priznae deka vo naletot na različni muzički trendovi makedonskite pejači ne bea povodlivi i ne se zaletuvaa lekomisleno kon trendovite po sekoja cena, tuku mnogu mudro i strplivo isčekuvaa da vidat dali odreden stil ili trend ќe zaživee odnosno ќe go prifati publikata. Ovoj pat se zadržuvame na maškite vokali iako Makedonija može da se pofali i so mnogu ubavi ženski vokali no se čini deka ženskiot vokal nekako odi raka pod raka so ženskata estetika, dodeka pak maškiot vokal mnogu postrogo glasovno se proveruva, premeruva i isklučitelno vokalno ocenuva. Tuka estetikata e sporedna iako sekogaš e dobredojdena za scenskoto pojavuvanje, sepak glasovnite potencijali se onie koi kaj makedoncite od eden pejač možat da napravat ikona. Ova ne znači deka na našata estrada nemame showmeni koi umeat i so glasot no i so pokretot, šarmot, igrata da napravat kariera, naprotiv imame i za taa trka vistinski trkači no povtorno takvite pejači ili se del od grupni sostavi ili ednostavno važat za zabavuvači i toa kaj nas e strogo selektirano zošto makedonecot priznava pred se glas, a potoa se drugo po red.
