Zašto kažem LAKRDIJA? Zato što je to bila smotra neukusa, reklamiranje i veličanje LGBT umesto kvaliteta pesme. Pesme su odavno postale najmanje bitne već se izgleda počelo glasati i odlučivati po nekim drugim kriterijima. Zapravo, sam način glasanja je počeo da razotkriva ko je kome prijatelj i na koji način to demonstrira.
Tako da je postalo uobičajeno da skandinavske zemlje jedna drugoj daju maksimalan broj poena. Isto to čine i zemlje sa engleskog govornog područja među sobom, potom i balkanske zemlje. Neki kažu da je to i logično budući da jedni druge najbolje razumeju.
Ovoga puta otišlo se u neku drugu krajnost. Balkanske zemlje su počele jedna drugoj podmetati nogu. U trčanju i uvlačenju u onu stvar raspalom Zapadu, više i ne znaju gde udaraju.
Najbolji primer za to je Severna Makedonija. Iskreno, nisam se ni nadao da će recimo Srbiji dati maksimalnih 12 poena jer to nisu činili ni ranije kada su uglavnom time “častili” Albaniju, ali da ne daju bukvalno ni jedan jedini poen je iznenađenje za sve koji prate muziku na tim prostorima. Ko zna šta je razlog tome? Da li je srpska muzika Makedoncima odjednom postala strana i nerazumljiva pa joj nisu skloni ili su oni postali toliko moćni da neće da se bakću sa tamo nekom “malom Srbijom”, nije ni bitno. Važno je bilo dodvoriti se Italiji čija je pesma, iskreno, jedna od najgorih ikada.
Sa druge strane, Srbija je, opet, ispala naivna i glupa. Srčano je istoj toj Severnoj Makedoniji dodelila maksimalnih 12 poena i time drastično pomogla i doprinela da ona završi na visokom 8-mom mestu. Nakon što su ih južna braća ispalila, nadam se da će im to biti opomena i nauk za buduće nastupe. Ostali poeni od Srbije bili su podeljeni: Deset poena otišlo je Italiji, osam Švedskoj, sedam Australiji, šest Estoniji, pet Švajcarskoj, četiri Češkoj, tri Azerbejdžanu, dva Danskoj i jedan Francuskoj.
Da se razumemo, Tamara Todevska je imala odličnu pesmu i drago mi je da se tako visoko plasirala, ako ništa drugo sačuvala je obraz Balkana. Ženi svaka čast, ali nije ovde reč o njoj već o jednom neočekivano sramnom postupku makedonskog žirija.
Isto tako ni Rusi se nisu proslavili prilikom glasanja jer su Srbiju ostavili na krompiru ali to je nešto na što smo i navikli poslednjih godina pa budući da su svojim komšijama Azerbejdžanu dali maksimalne poene, potvrđuje moju konstataciju sa početka teksta. Doduše, tu im se Srbija na neki način “osvetila” jer nije baćuškama dala ni jedan poen.
Srbija je, kada je reč o glasovima žirija, dobila 12 poena od Crne Gore, sedam od Poljske, po četiri od Estonije i Hrvatske, po tri od Belorusije i Rumunije, po dva od Islanda i Austrije i jedan poen stigao je iz Australije.
Kažu ljudi da se o ukusima ne treba raspravljati, ali ostaje gorak ukus da se u Tel Avivu nešto neobično dešavalo i Beograd bi morao dobro da razmisli o svojoj poziciji i da i sam počne da se ponaša u stilu “tamte vamte za kukuriku”.
Izvinite, ja, onako, u prolazu!
Rade BERAK
