Pišući o estradnim umetnicima i umetnicima iz drugih oblasti, od čega sam sa nekima ostvario i prijateljske odnose, bilo je situacija koje su mi se zauvek urezale u pamćenje. Nije šala, u pitanju je više od 40 godina. Zato ću ovde, na otvorenoj sceni, pokušati da se setim nekih zanimljivih detalja iz tih druženja. U to vreme sam bio dopisnik izdavačke kuće „TV Novosti“ iz Beograda, a prvenstveno sam pisao za njihov muzički magazin „Sabor“ kojeg danas, na žalost, nema. A bio je, na neki način, muziči manifest. Osnovali su ga, nedavno tragično preminuli kralj narodnog melosa Šaban Šaulić i Lepa Brena. I gurao je dok je moglo, sve dok nisu počeli duvati neki „drugi vetrovi“. Redosled sećanja nije hronološki, već onako đuture, kako koje navire.
Zna se ko je Mitar Mirić u narodnoj muzici! Vlasnik mnogobrojnih hitova koji se pevaju više od četiri decenije i sigurno će se pevati dok je pesme i ljudi.
Za njega sam prvi put čuo još kao tinejdžer kada je pevao u Laktašima kod Banja Luke početkom 70-tih godina prošlog veka.
Međutim, prvi put sam ga sreo tek 90-tih kada je sa Oljom Karleušom gostovao u Srpskom sportskom centru u Melburnu.
Stekao sam utisak da je čovek tako razornog glasa u stvari jako stidljiv i povučen tip. Sećam se da me je lično zamolio da ga provedem između stolova do jedne poveće grupe ljudi koji su bili “puni ko brod” i nisu žalili da ga okite novčanicama od sto dolara. Kao i većini njegovih kolega to je bio najbolji afrodizijak koji ga je opuštao, pa je uz piće i pesmu dočekivao zore.
Susret u Greensborough
Drugi put smo se sreli početkom novog milenijuma na dočeku stare nove godine u sali crkvene opštine Sveti Sava u Greensborough. E, tu se Mitar “opustio” pa je na kraju pevao i na stolovima. Što da ne, nova godina je bila u pitanju.
Konačno, treći put smo se na koncertu sreli 2016. u čuvenom Adrenalinu u Thomastown-u i prava je šteta što je isti otišao u istoriju.
Susret u Adrenalinu
Sa glasovitim Bijeljincem sam se sretao i privatno na večeri sa njim i poznatim lokalnim pevačem Bajom Roganovićem, sa kojom je blizak prijatelj, na poznatoj Lygon ulici u Melburnu.
Par puta sam promašio njegove nastupe na kojima sam čuo da se nije baš proslavio, ne pesmom jer mu je to zanat, nego ponašanjem – kažu mi da se jednom toliko napio da jednostavno nije mogao stojati na nogama.
Pošto Mitra dobro poznajem znam da je dobar čovek ali, kao i svako ima poroka i kompleksa. Porok su mu cigarete što je i sam priznao, rekavši da je bar alkohol sveo na minimum?!
Jedno vreme je nosio periku jer ga je kosa počela napuštati još u mladosti, ali to nikad nije, bar ne javno, priznao.
Iako krije godine k’o zmija noge, što se pevanja tiče nema sumnje da će njegova zvezda još dugo sijati na nebu.
Rade Berak
