EKSKLUZIVNO ZA “SVET AUSTRALIA”: Na kafi sa Lenom Kovačević – VOLELA BIH DA VIDIM AUSTRALIJU!

Lenu Kovačević poštujem i pratim dugo kao jednu divnu ostvarenu damu, a privatno smo se upoznale pre skoro 2 godine u Beogradu u fitnes spa centru, na plivanju, koje je inače Lenin hobi i strast.

Ova mlada žena je jedna od rijetkih osoba sa javne scene koje će vam se privatno još više dopasti i razoružurati vas svojom jednostavnošću, kulturom i  šarmom.

Uspješna pjevačica, kompozitor i tekstopisac, rođena Beogrđanka, diplomirala je na Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu i iza sebe ima uspješna 3 albuma. Ima i singl “Pick up” koji je snimljen na engleskom jeziku a emitovan i na čuvenom Američkom radiju Sirus XM. I muziku i tekst za tu numeru napisala je ona sama.

Učesnik brojnih festivala, članica žirija “Prvi glas Srbije”, zajedno sa Ivanom Jordan predstavljala je Srbiju na “Nedelji srpske kuture” u Njujorku i Čikagu.

Njen sjajni singl “Cafe” objavljen 2017. godine dobio je i francusku verziju a donio je neki novi zanimljiv zvuk, melanholiju u kombinaciju nekoliko različitih stilova. Muziku je komponovao Darko Dimitrov, a zanimljivo je da je Emina Jahović uradila tekst za ovu mejnstrim kompozicuju punu sjete i nostalgije.

Lena Kovačević je primjer žene, dame i profesionalca koji sam uz još nekolika divnih žena iz javnog života Srbije kao majka koja je odgajala kćerku srpkog porijekla u Australiji često uzimala za primjer.

Kćerka našeg akedemika i čuvenog dramaturga Duška Kovačevića ( Profesionalac, Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva itd.) i mame Nade, advokata od koje je nesumnjivo nasledila ljepotu.

Ime i ugled svog porijekla sa ponosom predstvalja ali nikada ga nije zloupotrebljavala niti koristila kao neki izgovor ili propusnicu i tu gdje je danas, stigla je svojim radom, obrazovanjem, istrajnošću i doslednošću da bude drugačija.

I muzički i ponašanjem i načinom života. Mama dva divna dječaka Vuka i Teodora i supruga Veljka, uspješnog preduzetnika, pažljivo čuva svoj privatni život od javnosti i medijskog cirkusa.

Ovih dana jako je  zauzeta ali vjerujem i vrlo ponosna jer promoviše svoj najnoviji singl “Dubine” koji je sjajno primljen svuda u regionu.

Meni lično je uz “Cafe” definitvno njena najdraža pjesma. Ovu divnu emotivnu baladu opet je napisao Darko Dimitrov iz Makedonije, tekst uradio Vladimir Danilović a izdavač je Magic Records.

Lenu sam zamolila da posle treninga, uz kaficu, sa nama podjeli neke svoje impresije po izlaku pjesme i odgovori na par pitanja.

Leno prije svega želim da ti čestitam na sjajnom uspjehu novog singla “Dubine” koji je naišao na sjajan prijem i kod publike i kod kolega muzičara. Na dan izlaska tvoje nove pjesme napisala si na svom Instagramu citat iz Biblije “Sve ima svoje vrijeme, sve što se čini pod nebesima ima svoje vrijeme”. Šta si željela i da nam poručiš ovim citatom kralja Solomona?

–       Hvala puno pre svega na ovom druženju i pažnji, zaista mi je drago da imamo prilike da pričamo o novoj muzici. Pesma “Dubine” je za mene veoma važna jer je odraz i nekog mog ličnog traganja za nekim unutrašnjim dubinama, sad već kao zreo muzičar zaista se trudim novom pesmom da dam i sebe na neki novi način. U tom smislu zaista verujem u reči kralja Solomona, da za sve u našem, ipak kratkom životu u odnosu na večnost, postoji trenutak koji nam je namenjen a koji je trebalo sačekati i biti strpljiv.

Da li si očekivala ovakav uspjeh nove pjesme, jesi li je osjećala na prvo slušanje ili ti je trebalo vremena da se odlučiš baš za nju?

–       Zaljubila sam se “fatalno” u ovaj komad muzike na prvo slušanje, melodiju i emociju. Na probi sa mojim muzičarima baš juče sam pričala o tome koliko lako se dobre pesme prenose na binu, imaju nešto posebno, i taj x faktor funkcioniše u bilo kom aranžmanu.

Snimanje spota za pjesmu u Grčkoj je završeno, kad je premijera i da li  uskoro planiraš i izdavanje albuma?

–       Planiram, ako Bog da, krajem godine ceo album, želim još nekoliko singlova da imamo i da sklopimo jedan odličan album. Spot za “Dubine” smo snimali na ostrvu Egina u Grčkoj, bilo je zaista posebno iskustvo.

Znam da si se školovala i u Amstredamu, puno putovala i poslom i privatno, koja ti je omiljena destinacija za sada a na koju novu destinaciju bi voljela da otputuješ?

–       Volela bih upravo da vidim obalu Australije, te “dubine”, veliki sam ljubitelj mora, okeana, imam utisak da ću se zaljubiti u to prostranstvo. Jedno od retkih ostrva u Evropi gde nisam bila je Sicilija… to je neka sledeca destinacija koju bi zaista volela da vidim.

Šta te, sem muzike i porodice, još okupira, šta te ispunjava i imaš li dovoljno vremena za sebe?

–       Evo upravo ovaj prostor, bazen, spa momenat, to mi je toliko važno za neki moj balans. Imamo puno prijatelja, družimo se dosta i sa porodicom, još od kad sam bila dete veoma mi je bio važan taj momenat zajednistva, to me ispunjava kao i neki moji momenti kada sam sama i kad slušam muziku, najčešće je to klasična muzika… sad mi je nekako Vivaldi faza. Sviram klavir od kad sam bila mala i da se nisam bavila modernom muzikom studirala bih baroknu muziku.

Tvoj stil odjevanja je sveden, drugačiji a opet ženstven i ti i ako si po meni jedna od najljepših žena na javnoj sceni tu svoju ljepotu prezentuješ drugačije od većine i ne dozvoljavaš da te vulgarnost trenutnih trendova ni dotakne. Čiji stil bi izdvojila još kao blizak tvom senzibilitetu i koji ti se domaći i strani kretori dopaduju?

–       Hvala na lepim rečima! Izuzetno sam ponosna na naše mlade dizajnere i u Srbiji i u svetu kad su neki veliki dogadjaji u pitanju zaista sa radošću nosim kreacije naših dizajnera i svuda su prošle tako divno i zapaženo, kako zaslužuju. Biljana Tipsarević je moja prijateljica i neko ko me je najviše puta pripremio sa bitne događaje a prvi put smo saradjivale kad sam nastupala na gala večeri povodom venčanja Novaka i Jelene Đoković.

Muzička scena na Balknu pa i u Srbiji je preplavljena šundom i kičom, instant hitovima koji padaju u zaborav posle mjesec dana. Ta ista muzika se forsira i nameće i u Dijaspori što preko satelitskog programa privatnih TV što preko izvođača koji gostuju. Nažalost mladi u iseljeničkoj Dijaspori baš zbog toga svoju vezu sa korjenima i Maticom često doživljaju baš preko toga umjesto kroz kulturu, umjetnost i kvalitetnu muziku. Kako se boriti protiv uticaja žutih medija i instant treš muzike pravljne za brzu zaradu? Postoji li uopšte način da se dopre do te mlade publike i kako ti to radiš u Srbiji?

–       Definitivno je tako i na nekoj globalnoj sceni, najveću popularnost ima određen broj umetnika koji nosi pored muzike i nekakvu vulgarnost, muzička industrija je to odavno postavila kao nekakav ultimatum za tu vrstu i količinu uspeha tako da su retki oni koji muziku i dalje zaista tretiraju kao umetnost, međutim ti primeri su za mene veliki i važni, ostajem zagledana u njih i trudim se da u svemu vidim dobro i pozitivno, i na našoj sceni ima dama i gospode u ovom poslu koji vam prosto malo po malo oduzima to ako dozvolite.

Da li planiraš da možda posle novog albuma kreneš i do Australije, USA i Kanade? Tamo su naši ljudi željni dobre kvalitetne muzike i definitvno današnja iseljenička Dijspora ima različita interesovanja i potrebe. 

–       Imamo puno poziva iz Amerike i Kanade, radujem se jednom velikom filmskom projektu koji Bože zdravlja treba da radim krajem ove godine i taj projekat bi mogao biti dodatni povod za gostovanja.

Ti si sa svojom muzikom pronašla neku mjeru u tom kombinovanju raznih stilova, džeza, popa, etno zvuka ali činjenica da je i Dubine i Cafe napisao Makedonac Darko Dimitrov kao i neke velike hitove tvojim kolegama u Srbiji. Šta se dešava sa autorima u Srbiji? Da li je kriza u kretivnosti ili nedostatku hrabrosti ili prosto pohlepa za novcem? 

–       Ima dobrih autora ali je malo onih koji umeju da pišu za osobu, da razumeju vaš senzibilitet, meni je zato ideja bilo kakve komercijalnije muzike i popularnijeg zvuka dugo bila strana jer sam dobijala pesme nalik na one koje moje kolege u pop žanru divno izvode i volim da ih čujem ali nisu za mene, i onda se pojavio tim koji je mene razumeo i ja njih, i ta saradnja zaista hvala Bogu je donela divne rezultate. Muzika je na prvom mestu svima i verujem da se to čuje.

Kakva je Lena kao mama? Liberalna ili ipak tradicionalna i moderna? Da li si uopšte odolila trendu novih metoda vaspitanja a koliko si toga preuzela od iskustva i savjeta svojih roditelja?

–       Ponekad sam suviše blaga a nekad strožija, varira sve i od njihovog raspoloženja ali definitivno sam ona “helikopter” mama što obleće i stoji nad decom, što je i dobro i nije, trudiću se da ih svojom brigom ne gušim, jer sam i uplašena od vremena u kom živimo, mali su ali mislim na godine koje dolaze i molim se Bogu da me usmeri da budem pametna za ovo novo doba, nije isto kao kad smo mi bili deca i to je normalno, te razlike u generacijama, treba razumeti decu “digitalnog doba” što kaze moja mama, i zaista je tako. Kako im pomoći da idu u korak sa svetom a da ne budu od sveta, da se sačuvaju.

Tvoja mama Nada uvijek je bila tvoj veliki oslonac, bila uz tebe čak i na prijemnom za Akademiju, davala ti podršku za ispite a danas tvoja i suprugova porodica pomažu oko djece, olakšavaju ti da stigneš sve obaveze. Porodica kao stub društva je prilično poljuljana danas. Kako se boriti i sačuvati porodične vrijednosti, instituciju braka pored tolikog nametanja nemorala i materijalnog, seksualnosti i karijere kao prioriteta?

–       Puno truda i ljubavi, sigurna sam da bez toga porodica zaista danas teško opstaje, moj posao je specifičan jer ima dana kada sam zaista zauzeta ali sam zato drugih dana samo njihova ceo dan i zapravo i suprug i ja se borimo da smo što više zajedno, to nam je prioritet a tako je bilo i mojoj kući, i njegovoj, porodica kao priorotet iznad svega.

Za kraj kao neko ko je u trenetku velike životne prekretnice između stipendije i života u Americi izbrao povratka kući, Beogradu šta možeš da poručiš onim kojim su srce i razum i dalje rastrgani između ljubavi prema Otadžbini i sigurnosti za egzistenciju na Zapadu u kome žive? 

–       Definitivno verujem da svako od nas ima svoj put, svoj osećaj i okolnosti koje doprinose našim odlukama. Meni je oduvek bila želja da studiram u inostranstvu, porodica mi je nedostajala i brat i ja smo se nakon studija i mastera vratili u Beograd i puno putujemo oboje ali nam je baza tu. Tako smo i mogli da biramo, da su okolnosti bile drugačije verovatno bi naši životni putevi i odluke bile drugačije.

Čekamo spot za “Dubine”, radujemo se njenom albumu neke ljepše, drugačije, nježnije muzike i nadam se će te i vi u Dijaspori uskoru uživati u njenom divnom glasu i muzici i da će mnoge mlade djevojke u Leni prepoznati pravi primjer dame na koju se trebaju ugledati.

Dragana Petrović