Početkom 90-tih godina prošlog veka, nesrećnim i nepotrebnim ratovima na prostoru bivše zajedničke države, ona je i zvanično prestala da postoji! Dakle, Yugoslavia is dead, morto… nema je više!
U toj istoj nekadašnjoj YU Fahreta Živojinović, alias Lepa Brena, izgradila je kult maltene svetice. Više stasom nego glasom, svejedno, zaludela je tada 22 miliona stanovnika. Punila je dvorane ko košnice, stadioni su bili pretesni, u dijaspori su je smatrali ikonom?!
Rekoh, onda je došao rat i država je nestala. Stvorene su nove države i svaka od njih danas ima svoje ime. Brena je igrom sudbine, odnosno udajom za tada najboljeg tenisera na Balkanu Bobu Živojinovića, prvo, zbog protokola i crkvenog venčanja, krštena, pa onda prevedena u Pravoslavlje. Njenom voljom, razumljivo. Izabrala je da živi u Beogradu, znači postala je stanovnica Srbije.
Međutim, i danas, posle dve decenije, Brena izgleda nije shvatila da njene voljene Juge nema, pa joj je na gostovanjima u dijaspori i dalje pesma broj jedan “Ja sam Jugoslovenka”?!
Isto je bilo i na njenoj, upravo završenoj, dvonedeljnoj australijskoj turneji na kojoj je “progurala” i sina Stefana kao “pevača”. Poseta, naravno, nije bila ni ”prismrditi” onoj od 10 hiljada od pre dve i po decenije u Melbourne Festival Hall-u, ali važno je da je ona poslala poruku, ogrnuta u zastavu sa petokrakom i u punoj ekstazi, kako je ona i dalje – Jugoslovenka! Kakve UN i ostale organizacije, niko joj ne može oteti Jugu.
I ne mora! Neka je urami i čuva u svojoj kući ili bilo gde samo da nam je ne natura.
Srbin je Srbin, Hrvat je Hrvat, Makedonac je Makedonac i u čemu je tu problem.
Jugoslavija? Neka, ne, hvala! Hasta-la-vista!
Izvinite, ja, onako, u prolazu!
RADE BERAK
