Duško Georgievski ima bogato profesionalno portfolio i važi za pejač koj sekogaš držel do kvalitetot namesto do kvantitetot i mnogu temelno so doza na fanatičnost gi izbiral svoite pesni so koi se pretstavuval vo javnosta, po festivalite, na televiziite, koncertite… Negovite pesni go imaat elegičniot pečat na negovata izdržana interpretacija vo koja preovladuva suptilnoto, prirodno vibrato koe se čini e negoviot dar od Boga i koe Duško go izdvojuva od ostanatite izveduvači na folk muzikata. Sepak iako Duško po profesija e advokat toj nikogaš nemal želba da “mudruva” po mediumite, no ovoj pat na naša pokana toj iskreno progovori za aktuelnite slučuvanja na našata estrada za muzikata politikata semejstvoto…
Duško Georgievski od sekogaš važi za odličen pejač koj ne mrdna od zlatnata sredina pa me interesira dali smetaš deka tamu e najbezbedno da se deluva ili mozebi ti falese ambicija za da jurišaš kon tronot?
Blagodaram za epitetot odličen pejač. Vo odnos na moeto mesto na estradata, jas sum na vrvot, megju nekolkumina moi najdobri kolegi, ako zboruvame od pozicija na kvalitet. Toa go potkrepuvam i so site muzički aktivnosti koi gi imam na folk scenata dolgi godini. Vrvot i itanjeto kon tronot, moze da se gleda od poveke aspekti, dali na tronot se stasuva brzo i po sekoja cena, bez da ima vistinska osnova za toa, so koristenje na dobri relacii so urednici po mediumite i so iznudeni nagradi po festivalskite sceni ili potkrepeno so vokalni kvaliteti, gradenje na kariera koja ostava sekogas prostor da ve gledaat so golema pocit i da ja sakaat vasata pesna, osobeno mojata, aludirajki na mojot stil, koj važi za elegičen, so teški umetnički pesni i so golema dlabočina. Jas čekorev po vtorio pat, taka što možam gordo da kažam deka moite pesni se slušaat so golemo uživanje. Ambicijata, vsušnost e taa što me drži pod polna parea postojano, za da možam uspešno da gi vodam dvete profesii i da dadam ubavi pesni na moite obozavateli. A, nivnata poddrška, samo mi potvrduva deka treba da prodolžam da go pravam toa i ponatamu.Cenam deka i vremeto i idninata ke pokažat kade sum bil na estradata, i što ke ostavam kako vrednost za makedonskata folk muzika i so kakov kvalitet na muzika ke ostavam tragi vo nejzinoto neguvanje i začuvuvanje.
Interesno e što i pokraj toa što javnosta najmnogu te znae kako pejač sepak ti si i advokat, a tokmu taka se prestavuvaš i na FB. Pa otkri ni dali vo slobodnoto vreme peeš ili mozebi zastapuvaš, zosto vaka ne možeme da otkrieme koja e tvoja primarna profesija?
Ne e važno koe e primarno, koe sekundarno, vo mojot slučaj jas uspešno gi vodam i dvete profesii i za mene toa e najvažno. Faktot deka toa voopšto ne e lesno i bara golemi žrtvuvanja, ne e nitu važen, zosto toa e moj izbor, a koga se pravi nešto so golema ljubov, ja frla vo senka i težinata, dolgite rabotni časovi, spojuvanjeto na rabotniot den od prvata do vtorata profesija i sl. No, toa e moj izbor i moj problem. Iako, mnogu malku ostanuva slobodno vreme od mojot raboten angažman vo dvete profesii, vo slobodnoto vreme, najmnogu sakam da bidam so moeto semejstvo, na koe mu dolžam mnogu ćasovi koi ne možeme da gi pomineme zaedno.
Često postiraš video snimki od tvoite klupski nastapi kade vo živo peeš različni žanrovi, no sepak estradno ostana dosleden na tvojot fax folk muzikata, što mislis dali odime vo cekor so vremeto?
Toa što spodeluvam nastapi kade se pretstavuvam vo različni žanrovi, nešto što retko koj uspeva kvalitetno da go pretstavi na publikata, znači deka uspešno razlikuvam muzički stilovi i na sekoj od niv maksimalno se posvetuvam za da go podgotvam repertoarot. Stojam zad sekoj takov živ nastap i taa muzika e kvalitetna i kako takva može da se snimi i izdade kako audio zapis. Jas se obiduvam da go sledam novoto vreme, no so kvalitet. Koga imitirame što pravat sosedite, togas e lošo za nas kako narod, bidejki sosedite, na primer, se drug narod, so drug temperament, na drug način ja gledaat i sakaat muzikata, nivnata muzika ima svoj poseben stil, nie se razlikuvame od niv, a sakame da se identifikuvame kako niv. Toa go doveduva vo prašanje nasiot identitet kako narod, koj ima svoja muzika i svoja posebnost vo toa. Zatoa, treba site da se borime da go neguvame posilno ona što go imame vo folk muzikata i tradicijata i da gi rasteme nasite deca i mladi lugje so našite pesni, a ne da se identifikuvaat so ona što go pravat sosedite, slušajki i uživajki vo nivnata muzika.
Publikata nedvojbeno so uživanje go sluša tvojot vocal, a stručnjacite te sporeduvaa so nezamenliviot Badev. Kolku eden takov vocal umee da go ceni Makedonija odnosno kolku si zadovolen od tretmanot estraden umetnik vo ovaa drzava?
Koga zboruvam za sebe, jas sum zadovolen, bidejki sekogaš vo mojot slučaj znaat da go prepoznaat i go izdvojuvaat mojot kvalitet. Dokolku zboruvam od pozicija na opštite sostojbi i mestoto na estradnite umetnici vo Makedonija, sigurno deka ne sum zadovolen, bidejki ne se postaveni rabotite kako što treba, sekoj da si ja znae i ulogata i mestoto na estradata i da bidat uredeni i institucionalno rabotite, kade što glasot na estradata ke se sluša i ke se kreiraat aktivnostite pravilno, vo nasoka na neguvanje na folk muzikata .
Važiš za pejač koj nikogaš ne se konfrontiral so kolegite i ne si poznat po nekoi skandali, a od druga strana umeeš onaka vo inbox da gi kritikuvaš deka mnogu od niv zalutale na estradata. Što e ona što najmnogu ti smeta vo estradniot biznis?
Neprofesionalizmot i otsustvo na samokritičnost kade ti e mestoto, što poseduvaš i kako treba da se odnesuvaš spored toa, namesto da se pretstavuvaš kako da si najdobriot, najkvalitetniot i „zvezda“. Dodeka taka se trga vo muzikata, kvalitetot na folk scenata ke bide prosečen, a publikata ke izbegnuva da go sluša folkot. Toa,pak, go gledam i kako najgolemata opasnost za opstojuvanjeto na folk muzikata i vrakjanjeto na nejziniot sjaj od minatoto.Voedno, faktot deka otsustvuva vistinska, stručna , muzička kritika vo folk muzikata, ostava golem prostor za ova nivo na koe sega se naogja taa, kade nikoj ne se srami da izleze na scena, bidejki nema koj da go kritikuva. A, kritikite vo mediumite se sveduvaat na onoj drugiot del od prikaznata za nas, dali ubavo sme izgledale, dali imalo nekoe ozboruvanje okolu nas i sl. Toa, se soglasuvam, e sostaven del od ovaa profesija,mora da postoi i toa, nie sme javni ličnosti i predizvikuvame interes, no samo del, a ne da bide glavnoto na koe se sveduva se ona što se slučuva vo folk muzikata i na estradata.
Kako čovek koj raboti dve profesii koi pri toa se dohodovni ne čudi sto dobro i zarabotuvaš. Za razlika od mnogu tvoi kolegi ti vložuvaš vo znaenjeto pa taka odluči tvojata kerka da studira na biznis parvo vo Viena, Avstrija. Zošto tokmu vo Avstrija i dali toa znači deka kako pravnik ne si zadovolen od nasiot obrazoven sistem i možnostite što toj gi nudi.
Izborot za profesijata i univerzitetot kade ke se stekne so obrazovanie e odluka na kerkata, a kako roditeli, so soprugata, dadovme potpolno pravo na izbor na kerkata. Smetame deka napravi vistinski izbor i samo ja podržavme i na početokot koga go pominuvaše celiot proces za priem i denes vo tekot na studiranjeto. Za kvalitetot na obrazovniot sistem ne može da se zboruva, nitu za sporedba.Od ona što go gledam pominuvajki niz toj proces kako nabljuduvač, možam samo da spodelam deka osnovnata razlika e što tamu od prviot ispit se e podredeno na primena na znaenjeto, kaj nas se izleguva od fakultet so diploma, a ništo ne se poznava od praktičnoto funkcioniranje na profesijata koja ja steknuvaš, tuka e klučnata razlika.
Pejačite kako fela dosega ne se izborivte za svojot status i dozvolivte političarite da vi go ukradat showto. Nemate lideri ili ne ste obedineti za da promenite nešto?
Neodamna odgovoriv vo mediumite na ova prasanje. Politikata ima pogolema zastapenost od muzikata vo mediumite, taka sto smetam deka se potrebni korekcii vo programskite šemi, za da se najde potrebniot balans. Od druga strana, se raduvam što konečno vo mediumite se odvojuva pogolem prostor so novi muzički emisii, koi se vistinsko osvežuvanje, davanje edna golema šansa na folk muzikata, da go privlče povtorno potrebnoto vnimanie.Vo odnos na liderstvoto i zaedništvoto, pak, mislam deka nedostiga ždružen nastap po site prašanja povrzani so sostojbite vo folk muzikata. Niz godinite pravevme obidi, no se gleda deka ne uspeavme i nema rezultati. Treba da se prašame site zošto e taka, što nedostiga da ne povrze i da se izdigne folk muzikata na piedestalot koj go zaslužuva.
Političkite previranja kaj nas estradata najčesto ne gi komentira, a dodeka na političkite mitinzi vo znak na poddrška e sekogaš prisutna . Ti si redok pejač koj nikogaš ne se oboi politički no zatoa i nikogaš ne izleze so stav po odnos na nekoe prašanje. Kako uspea site ovie godini da ostaneš neutralen i da ne te isprovociraat slučuvanjata vo zemjava?!
Moeto političko ubeduvanje e privatna rabota, taka što nemam pričina da gi mešam nitu so ednata nitu so drugata profesija. Sekako deka mi e važno što se slučuva vo državata, imam i svoe mislenje za toa, no toa e moe, ne sakam da go delam so javnosta. Jas so javnosta, koja vo mojot slučaj e vo uloga na publika, komuniciram preku muzikata i toa e ona što sakam da go spodeluvam so nea.
Što e novo kaj tebe na muzički plan i što bi sakal da otpeeš vo dogledno vreme?
Ovaa godina ostvariv edna moja golema želba, koja ja imav dolgo vreme, a toa e snimanjeto na instrumentalnoto oro za flejta, nasloveno „ Za Mila “. Flejtata e instrumentot so koj porasnav i izlekuvav mnogu rani, učev od najdobriot flejtist, no poveke se svrtev kon vokalnata izvedba kako umetnik, taka što ostanav dolžen. Se raduvam što uspeav i što dadov ušte eden pridones vo zbogatuvanjeto na muzičkata riznica so vakvo specificno oro, bidejki e retko vo Makedonija.Voedno, gord sum što dadov svoj pridones i vo neguvanjeto na izvornata makedonska pesna, preku izvedbata na našite zaboraveni izvorni pesni, koi gi opeavme povtorno vo proektot „ Kon istok “so Bajša Arifovska, koja ja oživea i najzaboravenata pesna vo ovie delovi od Makedonija.Sekako, deka ke sleduvaat novi muzički numeri i iznenaduvanja za mojata publika.
Ni predstoi najveselata nok vo godinata koja ke ja dočekas rabotno dali očekuvas Novata 2019 da donese radikalni promeni na podobro?
Iako, po priroda sum optimist, sakam da veruvam deka ne očekuvaat ubavi denovi vo novata godina, sepak so ogled na postavenosta na rabotite, ne očekuvam radikalni promeni. Ona što posakuvam e da imame možnost da se raduvame na sekoj nov den kako gragjani vo edna pofunkcionalna drzava.Vo taa nasoka, sakam da upatam i čestitka do site čitateli na portalot, kako i na mojata publika da se raduvaat na ušte edna godina, vo koja ke imaat zdravje, mnogu ljubov i sreka, za nivnite semejstva,kako što velam i vo mojot refren- „Eden život e, a sreka e so kogo i kako ke go živees“.
Biljana Krnceska
.
