Veke edna godina ne e megju nas golemiot meraklija, muzički boem, pesnopoec i čovek so dusa Zoran Damjanov koj prerano zamina vo večnosta i ja ostavi sama soprugata Meri da se grizi za nivnite dve bliznačinja Simeona i Jovan koi gi dobile posle poveke godini obidi i želba da se ostavrat kako roditeli.
Za žal životot često e nepredvidlivo patuvanje koe nikoj ne znae kolku ke traee no prednosta na lugjeto so duša kakov što beše Zoki e tokmu vo ona što go ostavaat po sebe, a toa se ubavite pesni, družbite so kolegite za koi i den denes se raskažuva i ljubovta koja nesebišno se dari. Za negovoto muzičko deluvanje se znaee deka mnogu rano ja započnal svojata kariera na svoi 16 godini koga kako talentiran harmonikaš ja pridruzuval poznatata pejačka Suzana Spasovska.
Potoa javnosta go zapozna kako frontmen na grupata “Rojal”, a eden period beše del i od grupata “Drim tim”. Sepak podocna se odluči za solo kariera iako publikata dosta go pameti i po zaedničkite nastapi so Blagica Pavlovska i pesnite što gi peeja vo duet. Ona što Zoki go odvojuvaše od drugite estradni likovi beše dušata so koja zračeše i koja bez zadrška ja dareše na site svoi nastapi osobeno na živite svirki kade do posledniot atom sogoruvaše vo merakot na pesnata.
Za žal negoviot boemski način na interpretiranje na muzikata beše poguben za nego no i za negovoto semejstvo koe moraše da se sooči so posledicite od istiot i da se obidat so zaednički sili da se spravat so zavisnosta od alkoholot. Zoki za taa svoja golgota niz koja pomina progovori i javno pred nekolku godini i kaža deka najteško bilo priznanieto deka zavisnosta e prisutna i deka za da se spasi od nea mora seriozno da se pristapi kon lečenje od istata.
– “Samiot započnav apstinencija koja treese dvaeset I šest dena. Znaev deka triesetiot den mi e kritičen, pa se prijaviv na lekuvanje vo Skopje, vo specijalizirana ustanova kade ostanav celi 70 dena. Cel tim na profesionalci raboteše so mene, primav i medikamentna terapija i zivotot mi se promeni na podobro. Rehabilitacijata mi beše tezok period, no vo sporedba so toa što go minav pred da započnam so lekuvanje ova bese raj. Gi izdržav site krizi, site predizvici I životot mi se promeni na podobro. Kako da se učev da odam povtorno ete taka bi go opišal vakvoto iskustvo. Lugjeto treba da svatat deka lekuvanjeto od alkoholizmot ne e nesto sto e stramno i ne treba so potsmev da se gleda na alkoholičarite zošto toa e opasna bolest.”
Vo spomen i sekavanje na Zoran Damjanov komuniciravme i so negoviot dolgogodišen prijatel i sorabotnik kompozitorot Risto Veškov cija pesna “Cvetanke moja” ja otpea tokmu Zoki i i dade bezvremenska dimenzija. Risto sekavajki se na mnogute anegdoti ni reče deka na negov nagovor Damjanovski započnal pointenzivno da pišuva muzika pa taka go napišal i aranžmanot za pesnata “Cvetanke moja” so koja osvoija mnogu nagradi i koja i den denes e edna od najvrtenite pesni po radio stanicite. Veškov so solzi vo očite veli deka mnogu mu nedostasuva Zoran so koj često se družel kako vo tatkovinata taka i vo Amerika kade živee dolgi godini i deka nemože da prežali sto taka rano zamina veseliot i raspean kavadarčanec.
Posle Zoki ostanuvaat hitovite ispeani so dusa “Ptico srebrena”, “Cvetanke moja”, “Koga bi znael kade si ti” i pesnata “Pak me čekas i ne zaspivaš” koja ja posveti na svojata sopruga Meri za koja sekogaš velel deka taa e onaa verna ljuba sto bila so nego i vo dobrite no i vo teškite vreminja.
Vo spomen na rano počinatiot Zoran Damjanov vi ja ponuduvame ovaa negova snimka so koja ušte ednaš može da se potsetime na negovata energija i na pejačot sto peeše so duša….Večen mu spokoj…
Biljana Krnceska
