CIRIH, 6. decembra – Znaš li ti, druže, da (vaš-tvoj) Rasta ima 39 miliona pregleda, lajkova na Jutjubu?
Koji “Rasta”, šta radi, čime se bavi? Kako naš, moj?
Ma hajde, šta se praviš nevješt. Vaš Srbin, u Cirihu i Lucernu, pravio darmar po klubovima, sad rastura po Beogradu, Srbiji, “regionu”, pravi koncerte… A vidi na šta liči? Kakav ste vi to narod?
Ovaj nemušti razgovor vođen na Cvjetnom trgu, nagnao me da ‘’odem’’ do Jutjuba, i gle stvarno, ne bih da vrijeđam, ali ono što sam vidio pod “Rasta”, natjeralo me je da se prvo uplašim, a poslije šokiranja zapitam: pa da li je ovaj stvarno NAŠ, MOJ?
Ili jos bolje, ako je “on” moj, ko sam onda ja?
Istina da se kod nas, gore na mojim rodnim Borcima, niko nije tako šisao, brijao, oblačio, ali obišao sam pola svijeta (par puta išao čak do Prnjavora) i nigdje ne vidjeh prikazu, koja bi svoju zemlju predstavljala tako, u tom “svjetlu”!
Pardon, ne predstavlja on sebe, nego ga predstavljaju “sledbenici”, onih 39 miliona s početka teksta…
A onda, naravno, pogledam preglede pjesama Zdravka Čolica, i na njegovoj pjesmi “Južnjaci” (koja stvarno govori o nama, o mojima, o meni) ima 15.000 pregleda?!
’’I tako to krene, kad stignem u svatove njene’’… Pogledaš redom: Karleušu, Cicu, Micu, zatim stoku, zivotinju, rastu i slicnu kastu, sve po nekoliko miliona. Lajkova. A kod Lea Martina, Arsena, Đoleta, Čole, Brege…tek po nekoliko hiljada ili manje!
Šta da radim, opet se vratim kod “Raste” i vidim naslov: AMAGSQ7AUDI (27mil.) Mašala, aferim, juuunačino ćaćina. Blago majci, dedin nasledniče.
Ovih nekoliko stotinjaka potomaka sa Manjače, Dinare, Prokletija, Bukulje u Lucernu i okolini troši zadnje zalihe svojih predaka, iz davno krvavo stečenog franka da bi bili “in” i pijani đuskali po podrumima industrijskih zona Švajcarske.
Blago majci (Srbiji), ima se na šta osloniti. I može se odbraniti i od ovih što spajaju dvoglave zastave i od onih što arlauču “Allahu eggber” i od onih što su “za dom spremni”…
Nema zime ni za onih 39 milona, što te slijede.Oni dobro znaju prioritete!
Ali, kad se na kraju prestanemo šaliti, onda se ozbiljno zapitamo: Kako to da se baš Srbi najvise i najbrže “primaju” na sve što nije (po njih same) dobro? Bio to slijepi vapaj za “ujedinjenjem”, bio to kruti komunizam, bio to Informbiro, bila to bitka za “ostanak u istoj državi”, bio to bijeli prah koji stiže upravo sa Juga, od najmrskijih, bio to “hiphop” po klubovima dijaspore, gdje mladi traće zdravlje i novac ,,gdje niču nekakve bradonje, obrijane glavurde i debelog vrata, stojani, raste i slične kaste?
E da znaš, stari moj, kažem ja njemu (onom jaranu sa Cvijetnog trga), što nas ne ubije, to će nas ojačati. Izbrisaćemo i zabraniti i Farme i Parove, Velikog i malog brata i za sve besmislene rijaliti programe zatvoriti vrata.
A onda će opet igrati naš predivni folklor, slusaćemo i Baha i Mocarta, teći će “jedna reka u mom kraju”, “pjevaćemo i danju i noću”…. A uzori će nam biti: Tesla, Pupin, Đokovic, Divac, Španovićeva, odbojkašice, vaterpolisti…
I gdje ti tu, pobogu, vidiš nekakvog “Rastu”?
Rade Bunić, stalni dopisnik ‘’’Glasa Kotor Varoša’’ iz Ciriha
IZVOR:
