Poznatiot makedonski muzicar i virtuoz na gitara Vlatko Stefanovski koj vooedno e i osnovac na legendarniot sostav “Leb i sol” naskoro ke ja poseti Avstralija kade ima najaveno tri koncertni nastapi i toa na 30.Noemvri vo Melburn, na 1.Dekemvri vo Sidnej i na 2.Dekemvri vo Pert. Vo presret na negovoto muziciranje vo Avstralija porazgovaravme so Vlatko za negovoto tvorenje i negoviot segasen pogled na site slucuvanja sto se aktuelni i ne opkruzuvaat. Vo prodolzenie vi go ponuduvame negovoto intervju…
Vlatko Stefanovski Trio vo Noemvri i Dekemvri ke muzicira vo golemite avstraliski metropoli Melburn, Sidnej i Pert, a za vasite nastapi vladee golem interes zatoa sto vazite za muzicar so golem profesionalen bagaz koj e cest da se slusa vo zivo. Kolku pati dosega ste ja posetile Avstralija i kakva e koncepcijata za ovie koncerti odnosno sto e ona sto vie go podgotvuvate za tamosnata publika?
Vlatko Stefanovski: Ova e moja prva poseta na Avstralija iako sum dobival raznorazni ponudi koi da bidam iskren ne mi bile dovolno atraktivni, a i dalecinata, dolgoto letanje malku me odvrakalo od pokanite da gostuvam tamu. No eve dojde denot da se poseti, a ovoj pat kaj mene ima edno pozitivno cuvstvo i zelba konecno da se otide vo Avstralija i da se vidi i taa zemja dolu na jugot. Imam slusnato mnogu ubavi raboti za tie gradovi, za tie mesta i eve konecno i jas i moeto trio sme spremni da otideme tamu i da napravime koncerti za koi veruvam deka ke se pametat.
Ako se slozime deka svetot e veke globalno selo vo koe se poveke se traga po sveza ideja, a avtenticnosta poleka se pretopuva i modificira kako gledate na vaseto muziciranje vo Avstralija kaj nasincite i kolku novite generacii ke umeat da ja prepoznaat vasata muzika koja nosi poraka od ova podnebje?
Vlatko Stefanovski: Da vi kazam nesto svetot zivee vo edna golema zbrka vo edna golema mesanica kako sto barem jas go svakam svetov posle moite seeset i nekolku god. zivot. Za pravite vrednosti moze, a i nemora da ima mesto svesni sme tehnologijava sto mu napravi na covestvovo go zabrza go unervozi go zbrka. Ne znam, jas se obiduvam seuste kolku sto mozam da bidam prizemjen i da sum vrzan za nesto sto za mene prestavuva vistinska vrednost. Edna od tie vrednosti e i makedonskata tradicionalna muzika koja so godini ja istrazuvam, ja ucam, ja sviram vo nekoja forma, vo nekoe novo svetlo, se obiduvam da ja ponudam sto podaleku od Makedonija. Postojano sum na pat, postojano sviram i toj bagaz sto go nosam od makedonskata tradicionalna muzika mi e edno od najvaznite nesta. Jas znam sto pravam i do kade sum, znam so kogo doagjam, nastapuvam i sto i davam na publikata. Dali mladite generacii se prva, vtora, ili cetvrta generacija emigranti ne e moja svera na interes iako veruvam deka site tie ke najdat nesto sto im e drago od toa sto ke im go ponudime, veruvam deka ke prepoznaat nesto sto e navistina orginalno i sto ne go sviri bas sekoj i deka site zaedno ke pomineme edno ubavo vreme zaedno. Veruvajte sum nastapuval niz cel svet, Avstralija mi ostanala ne doprena do sega i tocno go znam efektot od mojata muzika i ona sto go rabotam. Go znam efektot kakov bil i na najzapadnite tocki kako sto e Los Angeles i na najistocnite tocki kako sto bile Rusija, Uzbekistan i.t.n. znaci go znam efektot sto mojata muzika go proizveduva kaj publikata i veruvam deka i avstralijancite ke bidat srekni i zadovolni odnosno i nasite lugje sto ziveat tamu, a i avstralijanskata publika za koja veruvam ke pokaze interes zaradi toa sto jas imam nastapuvano so eden nivni golem nacionalen heroj, golem umetnik po ime Tommy Emmanuel koj vazi za eden od najdobrite akusticni gitaristi na svetot taka sto i toj malku mi zboruvase za Avstralija i mojata ljubopitnost ja stimulirase.
Nekako lugjeto cim go izgovorat vaseto ime prva asocijacija im e legendarniot sostav ” Leb i sol” koj za zal poveke vo prvobitniot sostav ne muzicira. Od denesen aspekt kakov e vasiot emotiven odnos kon toj bend pa i kon clenovite koi bea del od taa istorija, dali ste vo kontakt so nekoj od niv i dali postoi moznost za nekoe povtorno sobiranje?
Vlatko Stefanovski: Moite cuvstva prema toa ime sto se vika “Leb i sol” nikogas ne se promenile. Jas znam kolku bil toj bend golem i kolku dobri raboti sme ostavile zad sebe. Se razbira toa e integralen del od mojata mladost, jas imam mnogu investirano, mnogu vreme, ljubov, nervi i pari vo toj bend koj podocna stana i brend i se razbira so radost se sekavam na site albumi, na site turnei sto sme gi pominale zaedno na site mili i nemili momenti. Najcesto se gledam so Garo (Garabet Tavitjan tapanarot na “Leb i sol”) so drugite dvajca ne se gledam tolku cesto i vo ovoj moment ne mozam da vi garantiram niti pak da najavam nekakvo povtorno obedinuvanje ili nekakva zaednicka turneja ili proekt. Zatoa sto sum premnogu preokupiran so sopstveni proekti koi mozam da gi realiziram koga ke odlucam, odnosno samiot mozam da ja prevzemam odgovornosta na seto ona sto go rabotam pod moeto ime Vlatko Stefanovski. Dali e trio,dali e solo nastap, dali e duo, dali e akusticen nastap ili elektricen nastap za mene toa e pomalku vazno. Vazno mi e koga ke izlezam pred publika da sum podgotven, inspiriran, raspolozen, doteran i vazno mi e na publikata da i go dadam seto ona sto go znam i sto go ocekuva.
Vazite za intelektualec koj cesto glasno razmisluval i daval svoi predlozi i idei za oddelni prasanja no sepak direktno ne se involviravte vo politikata. Kolku kako umetnik moze da bidete korisen za svojot narod i svojata zemja bez politicki angazman i dali postoi nacin na koj umetnicite mozat da reagiraat, a da ne bidat del od nekoj politicki establisment?
Vlatko Stefanovski: Znaete sto nie sme mala sredina i davale izjavi ili ne davale site znaeme se za sekogo. Pola od narodov sme rodnini, a pola sme prijateli taka sto sekoj za sekogo znae recisi se. I za privatniot zivot i za javniot zivot i za profesionalniot zivot. Taka sto jas ne moram da se priklucam vo nekakva politicka partija ili da davam nekakvi izjavi vrzani za politika zatoa sto ja smetam politikata za disciplina pomalku vredna i pomalku vazna od disciplinata so koja jas samiot se zanimavam. A mojata disciplina se vika muzika ili ako e dobra moze da se narece i muzicka umetnost. Ako ne e dobra moze da se kvalifikuva vo nesto sto se vika estrada, ama jas se vozdrzuvam od nekakvi politicki komentari zatoa sto nasiot narod e dovolno podelen i dovolno ispokaran megju sebe na taa osnova. Mojata misija ja gledam vo obedinuvanje i gradenje mostovi. Ne samo pomegju nasiot narod koj e podelen i raskaran tuku i pomegju sosedite so koi isto taka sme znaele da imame otvoreni prasanja. Jas neodamna imav koncert vo Ohrid na koj imav muzicari od Makedonija, od Srbija, od Grcija i od Bugarija. Znaci mojata ideja e da se gradat mostovi, ne da se rusat. Taka sto vo nekoj posirok kontekst mislam deka sum od korist za opstestvoto. Politikata nikogas ne me privlekla zosto smetam deka e edna stresna disciplina vo koja covek treba da ima mnogu visoko mislenje za sebe pa da pomisli deka moze da bide premier ili pretsedatel na drzava.
Vlatko Stefanovski e makedonski brend sto znaci dobra muzika, dobro muziciranje, odlicno svirenje na gitara i mnogu silna emocija. So ogled na politickite previranja kaj nas vo Makedonija kako gledate na celokupnoto prestavuvanje na makedonskite intelektualci vo svetot i dali seuste mozeme da se nadevame deka nasata prepoznatlivost bez ogled na site pritisoci ke prezivee?
Vlatko Stefanovski: Znaete sto jas ne go meram efektot niti deluvanjeto na drugite lugje ili intelektualci, umetnici, zosto se obiduvam da se svrtam kon svojata rabota i precizno da ja zavrsam. Nemozam da sudam dali nekoj dal nekakva izjava dodeka bil vo Viena ili vo London zosto toa se dnevno politicki kratkotrajni efekti.
Eve na primer dali vie mozete da mi kazete kakvo ureduvanje imala Avstrija koga bil Mocart ziv ili koj bil na vlast koga Leonardo i Mikelandjelo deluvale vo sredniot vek vo Italija? Mozebi moze da se setime no toa e nevazno, vazno e deloto sto tie go ostavile. Jas se obiduvam so toa sto ke go ostavam kako muzika da potraee malce poveke. Mozam se razbira da napravam i patriotska pesna i da gi predizvikam patriotskite cuvstva, no mislam deka najgolem ambasador e covek sto pravi iskrena muzika i sto pravi nesto kvalitetno. Ako sakame da napravime nesto za svoeto opstestvo ili za svojata drzava najdobro ke bide da napravime nesto dobro. Eve jas prvo na sto pomisluvam deka e najdobro nekoj da pronajde lek protiv rakot taka ke se afirmira sebe si, ke se obogati sebe si, ke go afirmira svoeto ime, svojot grad, svojata drzava i nacija…Jas se obiduvam nekako globalno da gi gledam rabotite. Jas ne sum politicar, a me prasuvate za politika treba so nekoj politicar da razgovarate zosto so mene moze da zborime za gitari, za produkcija, za muzika, zatoa sto za nekoi raboti se obiduvam da ne komentiram bidejki ne bi sakal da dolevam maslo na ognot.
Posle “Leb i sol” sorabotuvavte so mnogu eminentni muzicari so koi sozdadovte dela koi imaat predznak trajni vrednosti. Vo erata na instant kultura kolku vasite trajni vrednosti ke moze da se izborat za svojot status i kako svetot da se natera da konsumira vistinski kvalitet nasproti kvantitetot koj dominira, a pri toa ne go nudi pravoto resenie.
Vlatko Stefanovski: Jas ne mozam nikogo na sila da ubedam da me slusa mene ili nekogo so sila da razubedam da slusa turbo folk zosto sekoj si ima pravo na svoj izbor. Megjutoa za da nekoja rabota se pretvori vo trajna vrednost treba da pomine vreme. Za sreka prvite albumi od “Leb i sol” sega dostignuvaat vrednost i do 200, 300 evra po ploca. Toa znaci deka toa sto sme go rabotele nekogas vredelo. Tuka spagjaat i moite solo albumi koi se dosta barani kako na primer plocata-album “Krusevo” koe e edno od najbaranite izdanija sto sum gi napravil. I tie LP ploci izdanija vo vinil sega dostignuvaat ceni od 200, 300 evra sto e duri i za mene neverojatno, no ete se sluci toj album “Krusevo” od eden intimen proekt da bidet taka baran.
Neodamna pocina vasata sopruga koja bese vasa golema zivotna poddrska kako se spravivte so toj moment i kako takvata situacija vlijaese vrz vas i vaseto semejstvo.
Vlatko Stefanovski: Jas bi sakal da go preskokneme ova prasanje zosto seuste e premnogu sveza taa situacija i tesko mi e da zboruvam na taa tema veruvajte…
Vasiot posleden album koj go izdade Croatia Records e instrumental i se vika “Majcin jazik” Imeto prilicno simbolicno, koja e porakata sto sakavte da ja prenesete so ovoj album i kako publikata dosega reagira na nego so ogled na toa sto e instrumental?
Vlatko Stefanovski: Albumot pominuva fantasticno nad site moi ocekuvanja. Koncertite sto gi drzev promovirajki go toj album od Sofija pa se do Viena fantasticno pominaa. Vo Skopje imav tri rasprodadeni sali na Filharmonija, vo Lisinski vo Zagreb isto rasprodaden, Akcent Teatar vo Viena rasprodaden, Beograd Kolarac rasprodaden taka sto golem, golem interes predizvika toj moj album. Imav mnogu silna emocija poradi site slucuvanja od predhodnoto prasanje imav mnogu burni emocii vo mene i resiv da gi snimam. Toj album nastana za mnogu kratko vreme za tri cetiri dena ama navistina bev vo edna posebna emocionalna sostojba i toa sto izleze od mene izleze i verojatno toa publikata go prepozna i odgovori mnogu pozitivno.
Vazite za eden od najdobrite gitaristi koj osven sto sozdava muzika postojano i se nadograduva vo muziciranjeto. Dali naiduvate na nekoi novi zargonski kazano klinci koi kako gitaristi go skrenale vaseto vnimanie?
Vlatko Stefanovski: Kako da ne, mnogu gi ima. Eve od Makedonija Damjan Pejcinovski eden od najdobrite, fenomenalen decko od Ohrid. Gi ima niz regionot mnogu i brzi i spretni i mnogu poobrazovani od mene. Ama vo sekoja rabota kako i vo muzikata ima eden zacin koj se vika individualen pecat i potpis. Za da nekoj se zainteresira za vasata muzika morate da izlezete so nesto avtenticno, nesto sto go nosi vasiot izraz i vasiot potpis. Znaci potrebno e nesto plus, a jas toa ne znam da go definiram kako se vika. Sega ima fenomenalni gitaristi i site sega svirat gitari, brzo ucat mladive i brzo gi sovladuvaat nekoi tehniki za koi nam ni trebalo godini da gi sovladame. Sepak tesko se pravi nesto sto se vika brend i nesto sto ke bide orginalno i sto ke bide tvoe i sto ke bide samo tvoe.
Dali vasite deca sinot i kerkata ke trgnat po vasite pateki i koja e sverata na nivniot interes?
Vlatko Stefanovski: Kerka mi zivee vo Italija i se zanimava so Lingvistika taa treba da doktorira na italijanska knizevnost i se zanima za jazici, veke zboruva pet, sest jazici. Neka e ziva i zdrava kaj sto ke ja nosi zivotot tamu neka odi. A maliot Jan sin mi eve vo momentov vezba tapani dolu vo studioto, veke trgna po nekoi muzicki vodi, mnogu dobro sviri tapani i ocekuvam da pocne da sviri i klavir malku i da pocne da se zanimava posiroko so muzika. Cesto gostuva na moi koncerti sviri po tri, cetiri pesni. Veruvam deka vo idnina ke sviri i poveke so mene i deka ke mozeme familijarno da patuvame i da nastapuvame.
Biljana Biba Krnceska
