Aleksandar Saša Jakšić u muzičkim krugovima poznatiji kao Žika, pokrenuvši emisiju „Nikad nije kasno“ pre, čini mi se, tri godine, ni slutio nije da je (ne)svesno uradio pravu stvar. Pružio je šansu ljudima koji su na estradi ili na njenim ulaznim vratima, na ovaj ili na onaj način, prisutni dugo ali jednostavno nisu imali prilike ni sreće da budu predstavljeni širem auditorijumu. Opet, neki nisu imali ni finansijske mogućnosti da svoj glas prezentuju uz vrhunski orkestar Ace Sofronijevića u ambijentu kakav su samo sanjati mogli i pred žirijem koji među sobom ima izdato bezbroj albuma i hitova. Sam kriterijum emsije, po kojem je donja starosna granica 45 godina, pokazao je da za te osobe nesumnjivog talenta i izuzetnih glasovnih mogućnosti, zaista – nikad nije kasno.
Tipičan primer je vatrena Rumunka Kristina Voiku (Cristina Voicu) koja je ove godine dogurala do samog grand finala i za nijansu nije odnela i pobedu. To, međutim, nije toliko bitno koliko je bitno da je Kristina konačno na velikoj sceni pronašla sebe i što se ono kaže – probila led.
Bila je punih sedam godina stanovnik Australije i za to vreme smo je poznavali kao pevačicu koja je nastupala u kafanama, na raznim zabavama i veseljima, tu i tamo kao gost estradnim umetnicima iz starog kraja, a sada je svi znaju kao nekoga koji je ostvario svoj san. Ko je u potrazi za srećnom zvezdom, od Rumunije preko Amerike, Australije, pa opet Amerike, konačno, stigao i do Srbije. Kada je u Australiji, pre dve godine, gostovao pobednik „Zvezde Granda“, Mirza Selimović, njegov gost na nastupima bila je upravo Kristina. Mladi pevač je ostao u čudu nakon prvih strofa kada je zapevala i ne skrivajući oduševljenje rekao da ga je pomalo strah pevati posle nje.
Neću ovde govoriti o glasovnim mogućnostima Kristine koji su, ko se iole razume u muziku, na zavidnom nivou, već mi je namera da skrenem pažnju koliko je jaka volja i težnja ka cilju prevagnula i dovela do toga da bude i ostvarena. Njen put kroz trnje stigao je do faze hoda po ružama i, sudeći po onome šta može i ume, verujem da će i tu koračati uzdignuta čela i čvrstog koraka. Uvek sam iz prikrajka osećao i znao, a to sam joj i otvoreno rekao prilikom poslednjeg viđenja, da njeno vreme tek dolazi i da šansu koja joj se bude ukazala treba da zgrabi sa obe ruke i da je ne ispušta.
Kristina je dočekala i svoj muzički prvenac „Sada je kraj“ koji je promovisala u emisiji „Halo, halo“. Simptomatično je to da je „Sada je kraj“ zapravo, početak, nadam se karijere koja će dugo trajati. Kao neko ko Kristinu dobro poznaje, siguran sam da će se uvek rado sećati Australije, svojih kolega sa kojima je radila i nastupala, prijatelja sa kojima se družila. Jer, slava nije večna a pesma je trajna.
Ja često kažem da je samo pitanje izbora kako ćete trošiti svoje vreme i energiju – samo na sanjarenje ili i na ostvarenje svojih snova. Kristina je nesumnjivo, osim muzičkog talenta i inteligentna osoba. Odredila je šta joj je zaista važno i nije dozvolila da joj pažnju odvlače neki trenutni impulsi (dosta ju je nepravde paratilo u životu) i ponekad loše raspoloženje. Svesno je istrajala u svojoj nameri, odredila prioritet i shvatila zbog čega je nešto na prvom mestu, a nešto na drugom, trećem… Poštujući prioritete pokazala je svoj sistem životnih i umetničkih vrednosti. Tako je poslala otvorenu poruku da je “ispravna” pred samom sobom, pa onda i prema drugima. Zato uspeh nije izostao.
Nije li ovaj katapult koji je seksi Rumunka doživela, okidač i za druge njene kolege, pre svega one koji žive u dijaspori, da skrenu pažnju na sebe i da pokažu svetu da su i oni tu i da umeju da pevaju. Da se, posle svega, njihovi snovi i ostvare. Zaista, nikad nije kasno!
RADE BERAK
Evo i linka na kojem možete poslušati pesmu Kristine Voiku: https://www.youtube.com/watch?v=r46V72cbxpI&feature=youtu.be
